Памћење се учвршћује током спавања

Док спавамо, хипокампус, неуронска структура у слепоочном делу мозга задужена за памћење, учење, мотивацију, дуготрајну меморију, али и агресију, спонтано се активира, стварајући активности сличне онима као када смо будни.

Он шаље информације кортексу, који повратно реагује. Ову размену често прати период мировања који се зове делта талас, а затим ритмичка активност коју популарно називају „вретеном за спавање".

Тада се кортикални кругови реорганизују како би формирали стабилна сећања.

Међутим, улога делта таласа у стварању нових сећања и даље је загонетка: зашто период тишине прекида редослед размене информација између хипокампуса и кортекса, као и функционалну реорганизацију кортекса?

У овом истраживању, аутори су помније погледали шта се дешава током делта таласа.

Било је изненађујуће да кортекс није у потпуности тих, већ да неколико неурона остаје активно и да формирају склопове, тј. мале, коактивне скупове који кодирају информације.

Ово неочекивано запажање сугерише да мали број неурона који се активира када су сви остали у стању мировања, може да обави важна прорачунавања, док је заштићен од могућих „узнемиравања". Открића овог истраживања иду још даље!

Спонтане реактивације хипокампуса одређују који кортикални неурони остају активни током делта таласа и откривају пренос информација између две мождане структуре.

Поред тога, склопови активирани током делта таласа формирани су од неурона који су током дана учествовали у области просторне меморије.

Сви наведени елементи сугеришу да су ови процеси укључени у консолидацију меморије.

Да би то демонстрирали, научници су код пацова изазвали вештачке делта таласе како би изоловали било неуроне повезане са реактивацијама у хипокампусу, било „случајне" неуроне.

Резултат је био такав да, када су изоловани прави неурони, пацови су успели да стабилизују своје памћење и реше просторни тест следећег дана.

Ови резултати битно мењају начин на који разумемо кортекс.

Делта таласи су, према истраживању, средство селективне изолације склопова изабраних неурона, који шаљу кључне информације и тиме учествују у формирању дугорочних сећања.

Резултати студије објављени су у часопису Сајенс 18. октобра ове године