Бебе су у праисторији пиле млеко из керамичких флашица

Нова истраживања су показала да су се бебе у праисторијско доба храниле животињским млеком из малих керамичких посуда. 

Посуде које су ископане из дечјих гробова у Баварској датирају из периода између 1200. и 450. године пре нове ере. Имају део који је прилагођен устима и држаче, а једна је направљена у облику животиње, што је додатно доприноси закључку да су посуде намењене деци.

„Ове врло мале посуде нам дају драгоцене информације о томе како су и чиме су бебе храњене пре више хиљада година, дајући и слику о односу мајке и новорођенчета у прошлости“, рекла је Џули Дун, хемичарка са Универзитета у Бристолу и водећа ауторка студије.

Нова сазнања упућују и на објашњење неолитског раста људске популације. То је било време када се људи, напуштајући праксу ловаца-сакупљача, окрећу пољопривреди и сточарству.

Мале керамичке посуде на неки начин објашњавају и зашто жене у неолиту имају у просеку више деце него раније.

Иначе, мале посуде за храњење, направљене од глине, први пут се појављују у Европи у доба неолита (око 5000. године пре нове ере), а постају све уобичајеније током бронзаног и гвозденог доба, који следи.

Међутим, није јасно да ли су биле посебно прављене за бебе, јер постоји могућност да су их користиле болесне и старије особе.

Када је реч о садржају у посудицама, истраживачи су на њиховом дну утврдили трагове липида, и анализом је доказано да је реч о липидима који су састојак козјег, крављег и овчијег млека.

Деца, у чијим су гробовима бочице пронађене, биле су старости од једне до шест година.

„Одгајати бебе у праисторији није био лак задатак. Постојање бочица које су откривене, указује на период када људи почињу да организованије живе у већим групама од по неколико стотина припадника, када почиње да се развија колективна одговорност“, рекла је Катарина Рибај-Салзбери из Института за оријенталну и европску археологију Аустријске академије наука.