„Аполо“ програм највећи технолошки скок у историји, теорије завере глупости

Професор Машинског факултета Момчило Милиновић објашњава да у 20 веку није постојала већа научна мисија од програма „Аполо 11“ и конструкције носеће ракете „Сатурн 5“.

„Никада у историји цивилизације такав технолошки подухват није био замишљен и реализован. Просто је невероватан је број теоретичара завере који се јавља протеклих 40 година“, наводи Милиновић.

Према његовим речима, то су све људи који су о томе чули, а после доносили своје мишљење.

„Мишљење је једна ствар, а истина сасвим друга“, истиче професор.

Милиновић наводи бројна, како каже, „вештачења“: „Не њише се застава. Отисак није добар.“

„Замислите колике су то глупости. Али никада нисам чуо озбиљног инжењера који је узео 39 (!) извештаја Насе, о свакој компоненти посебно, о сваком мотору, окренуо прилоге, погледао дијаграм мерених сила, отисака конструкције и онда тек рекао: 'Чекај, ово је немогуће'“, истиче Милиновић.

У основи теорија завере је, према мишљењу Милиновића, трагедија која се догодила у сукобу две велике силе.

„Основни проблем је Хладни рат. Ту је толико политичког менаџмента. Џон Фицџералд Кенеди није знао шта да ради. Руси су већ били у космосу. Онда је рекао: 'Идемо на Месец'. Прошле године Доналд Трамп је у бази у Сан Дијегу рекао: 'Шта мени Руси хиперсоничне ракете. Идемо на Марс'. Тако почињу њихове десетлетке. Кенедијева је почела 1961. и завршила се 1972. Нема више 'Апола'. Завршена је бајка коју смо хтели“, објашњава Милиновић.

Почетак „Аполо“ програма 1961. означио је укључивање свих капацитета САД, која је направила најмоћнији технолошки скок који је икада једна земља на свету постигла.

„То је било скоро хистерично. Док нису дошли до финалне фазе, они су направили пуно грешака. Сваких пет месеци су лансирали ракету и на свакој пробали по један део 'Aполо' лета. Маневар, избацивање...“, каже Милиновић.

На питање да ли ће поново човек слетети на Месец, професор каже да је скептичан.

„Наса више нема тај новац. У време програма 'Аполо' Наса је трошила 4,2 одсто укупног буџета САД. Сада је њен буџет далеко мањи. Где су нестале остале паре? Па у војну индустрију. Да будемо искрени, 'Аполо' је била војна мисија, а њен главни задатак био је да после завршених истраживања направи нове војне технологије“, истиче професор.

Како је навео, после тога све што је „Аполо“ изнедрио отишло је у војну индустрију – „Боинг“, „Аеро-џет“, „Локид Мартин“, „Нортроп“.

Када се разговара о будућем лунарном програму мора се узети у обзир и будуће мисије на Марс.

„Ми немамо сада погонску технологију која би могла да нас превезе до Марса. Имамо ми ту технологију на папиру и лабораторији, али да неко то уради са Земље је немогуће. Али са Месеца би то било пуно поузданије. Ту сте већ у интерорбиталном лету, ту можете да чекате када је Марс најближи, а пропулзија је много једноставнија јер нема отпора као на Земљи“, наводи Милиновић.