„Озелењавање“ индустрије за конкурентност на тржишту

Производи из застарелих технологија су јефтинији а Европа неће дозволити да буду конкуренција скупљој роби за чију производњу су испуњени сви потребни услови, рекла је за Портал РТС-а Данијела Божанић, експерт у области климатских промена.

Индустријска постројења у Србији мораће знатно да измене начин пословања и унапреде технологије и производњу у складу са захтевима тржишта Европске уније. Наше законодавство још није регулисало ову област, Закон о климатским променама и даље је у форми нацрта. Њиме ће бити уведена обавеза мониторинга, верификације и извештавања о емисији угљен-диоксида из одређених индустријских постројења, о чему је било речи на округлом столу одржаном у оквиру 32. међународне конференције Процесинг.

Гасови са ефектом стаклене баште у атмосфери пропуштају сунчево зрачење, али спречавају ослобађање топлоте. То су водена пара, угљен-диоксид, метан, оксиди азота, (Chlorofluorocarbons) ЦФЦ једињења – угљоводоници у којима су атоми водоника замењени хлором или флуором. Како би се смањила њихова емисија, ЕУ је увела плаћање сваке тоне емитованих гасова са ефектом стаклене баште.

Нови извори енергије

Технологија је достигла ниво када даља усавршавања не могу додатно да смање емисију гасова стаклене баште, већ се иде на промену извора енергије, сматра др Александар Јововић, професор Катедре за процесну технику Машинског факултета у Београду. „За то су потребни закони који ће уводити обновљиве изворе енергије без емисије угљен-диоксида или са повољнијим билансом емисије попут биомасе.“

Према речима Данијеле Божанић, експерта у области климатских промена, део закона обавезиваће индустрију да врши мониторинг гасова са ефектом стаклене баште и да мониторинг план достави уз захтев за добијање дозволе за емисију гасова са ефектом стаклене баште коју издаје надлежно министарство. Друга обавеза индустрије биће извештавање о емисијама на основу мониторинг плана.

Трговина емисијама гасова стаклене баште део европског законодавства

Како би се смањила емисија штетних гасова у атмосферу и ефекат стаклене баште са утицајем на климатске промене, успостављено је трговање емисијама (2005). Постројења из енергетског и индустријског сектора земаља ЕУ (придружиле су се Норвешка, Лихтенштајн и Исланд) купују дозволе за емисију гасова стаклене баште. Компаније са чистом технологијом могу да сачувају и продају дозволе онима који су прекорачили дозвољену количину емитованих гасова.

„Новац којим се плаћа за сваку ослобођену тону угљен-диоксида иде у иновациони фонд ЕУ, одакле се финансира борба против климатских промена која може укључити све методе - од сађења шума, преко увођења принципа енергетске ефикасности у индустрији и зградарству, до изградње нових технолошких јединица које раде на бази нових чистих технологија“, рекао је проф. Јововић.

Само праћење емисије гасова стаклене баште финансијски није захтевно. „Мониторинг план, праћење и извештавање радите на основу израчунавања. Скупо је оно што долази после, а што није обухваћено овим законом – трговање емисијама. На нивоу ЕУ имате обавезу драстичног смањења емисија, што захтева нове, скупе технологије“, додала је Божанић.

Наши саговорници сматрају да је највећа корист од увођења овог закона и праћења емисија и извештавања о њима да наша индустрија и сектор производње енергије постану свесни да је то нешто што нас убрзо чека и да је боље да се крене на време и на тај начин продужи период инвестиција.