Барутана ‒ некад и сад

Претпоставља се да су ту прву монотеистичку религију на просторе Сингидунума донели римски легионари који су претходно служили у некој источњачкој провинцији. О Великом барутном магацину је испричано много легенди и митова. Једна од њих је да су у њему одржавани некакви сатанистички обреди и да је том приликом уништен већи број историјских експоната који су се ту налазили. Позната је и легенда да су унутар њених зидова Турци узидали злато, па су многи бескућници гребли зидове у потрази за њим.

Историја каже да је Барутана вештачка пећина ископана почетком 18. века у време аустријске власти у Београду, који је тада почео да добија сасвим нов, модеран, западњачки изглед. Аустријанци су од оријенталне, неугледне касабе, направили атрактивну барокну варош. Барутана је настала у оквиру радова на Београдској тврђави, која је тада, по мишљењу многих, изгледала најлепше у својој историји, па су је Аустријанци назвали „Гибралтар на Дунаву".

Њихова замисао била је да реше све проблеме које су Турци имали на тврђави, а један од највећих проблема биле су честе експлозије барутних складишта. Аустријске власти су тај проблем решиле тако што су у периоду од 1718. до 1720. ископале две дворане испод саме тврђаве, у белој кречњачкој стени. Свака од њих има површину од око 400 квадратних метара. Средином 18. века изграђен је јак заштитни зид, чија је улога била да заштити Велики барутни магацин од било каквог и било чијег артиљеријског напада. Обе дворане су ојачане носећим стубовима да би појачале структуралну  чврстину.  У првој дворани аустријске архитекте исклесале су носеће стубове у „живој стени", у лепим геометријским осмоугаоним формама, док су у другој просторији оставили стубове потпуно необрађене, у природној форми стене.

По неким претпоставкама, које нису научно доказане, аутор пројекта био је Швајцарац у аустријској војсци Никола Доксат де Морез. Док је био главнокомандујући гарнизона у Нишу, пред Нишку тврђаву дошла је отоманска јединица од око 60.000 људи, наспрам десет пута мање хришћана под Доксатовом командом. Он је ипак успео да се извуче и сачува војску, али његовим надређенима била је потребна жртва за тај велики стратешки губитак, па су га извели пред суд и осудили за издају. 

Данас, у првој дворани Барутане налазе се најстарији римски камени споменици пронађени код нас - саркофази, стеле, жртвеници... Ови експонати део су збирке Народног музеја и Музеја града Београда. Друга дворана није отворена за јавност из безбедносних разлога. Барутана представља важан део културно-уметничког живота савременог Београда јер се у њој одржавају концерти модерне, алтернативне и рок музике како домаћих тако и страних популарних извођача, затим представе, перфоманси, трибине и сличне манифестације.