Нова открића о саставу површине сателита који окружују Сатурн

„Прелети близу тих малих месеца омогућили су нам да откријемо какав је утицај Сатурнових прстенова на њих. Видимо више доказа о томе како је екстремно динамичан Сатурнов систем прстенова и сателита“, каже Бони Бурати из Насине Лабораторије за млазни погон у Пасадени. Бурати је вођа тима од 35 аутора који су објавили рад у часопису Сајенс.

Научници су такође открили да је површина тих сателита веома порозна, што потврђује да су створени у више фаза док се материјал са прстенова таложио око чвршћих језгара која су могуће остаци већих објеката који су се распали.

Порозност такође објашњава њихов облик: они нису сферични, округли, већ су облика неправилних грудвица, нешто налик тестенинама равиоли, настали од материјала набацаног око њихових екватора.

Површине сателита најближих Сатурну – Дафне и Пана – под највећим су утицајем материјала са прстенова. Површне месеца Атлас, Прометеј и Пандора, који су даље од Сатурна, такође имају материјал са прстенова на себи, али они су такође прекривени светлим леденим честицама и паром којa избија са Енцеладуса (широки спољни појас Сатурна, познат и као Е-појас, чине ледене честице из Енцеладусових испарења).

Касинијев спектрометар је показао да су сателити најближи Сатурну претежно црвени, слично као и боја главних прстенова. Научници још не знају састав материјала који даје црвену боју, али верују да је то мешавина неких органских материја и гвожђа.

Месеци који су удаљени од главних прстенова планете више су плави, слично светлу које се прелама кроз Енцеладусову ледену пару.

Научници се још питају како су ови месеци настали. Они ће искористити нове податке да смисле неке моделе, а нова сазнања би могли да примене и на мале месеце око других планета, а могуће чак и на астериоде.