Замрачење духа

Према подацима Светске здравствене организације, тренутно више од десет одсто становништва болује од депресије. У општој популацији од депресивног поремећаја оболева од два до четири одсто људи. Процене су и да двадесет одсто жена и десет одсто мушкараца током живота имају депресивну епизоду.

Прим. др Слободан Симић, специјалиста психијатрије, сматра да је број оболелих и већи јер многи који пате од депресије то не препознају и не траже помоћ. Депресија је означена као четврта на листи најозбиљнијих здравствених проблема људи у целом свету. Према подацима Светске здравствене организације, депресија ће већ до следеће године постати други светски здравствени проблем, а гледајући само женску популацију, проблем број један, каже прим. др Симић.

Жене оболевају два пута чешће од мушкараца. Тачан разлог томе се не зна али реална претпоставка је да хормонске промене и обавезе веће од могућности уводе жене у депресивна расположења.

Ипак, иако је статистика таква каква јесте, депресија није нова болест ни за науку ни за човечанство. Наш саговорник објашњава да је депресија стара колико и човечанство. Могло би се рећи да је то једна од најраније описаних болести у историји медицине.

Психијатријске болнице се отварају тек у осамнаестом и деветнаестом веку. Депресија струци постаје све јаснија. Под лупом науке су узрок, ток и исход једне од најстаријих болести.

Депресију редовно изазива комбинација генетског наслеђа и спољашње околности ‒ истиче прим. др Симић. Ако постоји јака наследна склоност, предиспозиција за депресију, болест може настати у нормалним животним околностима и без спољашњих узрока. Ако не постоји генетска предодређеност, депресија може да се развије само под условом веома интензивног или дуготрајног стреса, објашњава наш саговорник.

Депресија се данас лечи са значајним успехом. И зато, снижено расположење у смеру безразложне туге која својим трајањем превазилази узрок који ју је изазвао ‒ знак је да би било добро проверити и оздравити.