Пупин Љубомиру Стојановићу 1910.

Посебно могу бити драгоцени подаци из њиховог живота који нису тесно повезани са њиховом основном делатношћу. И Пупин и Стојановић су, сваки на свој начин, из своје животне позиције, радили на очувању националног идентитета, на континуитету прошлости и будућности.

То је и данас значајно с обзиром на светска и европска кретања у која данашњи грађани Србије желе или морају да се укључе.

Пупиново писмо, које се чува у архиву САНУ, јесте одговор на Стојановићево (писмо) од 14. маја 1910. Велики научник, професор универзитета, Американац српског порекла, веома се емотивно односио према српској прошлости, што се види из следећег цитата:

„Јест, ја се заиста интересујем за наше старе споменике, јер кад их видим, чини се да сам се приближио самим грудима српске мајке која ме је одојила. У овакој даљини од свога рода човек се јако зажели свега што га води у додир са својом родбином, а имали штогод лепшег од старословенског слова, и слађег од старе наше историје коју човек види у старим нашим записима и натписима? Много Вам ʼфала на Вашем поклону који ће ме дуго и дуго занимати."

Посебан коментар није потребан осим да је јасан Пупинов однос према српској културној прошлости. Велики научник, који је умео да искаже емоције, имао је и рационалан приступ када је у питању изградња односа између Србије и Сједињених Држава. Посебно је инсистирао на привредним односима.

Пупин није био сујетан када су у питању титуле и формална признања.

Инсистирао је да се ради суштински и практично, што се види из поглавља истог писма упућеног филологу, политичару и академику Љубомиру Стојановићу:

„Што се тиче почасног конзулства, о томе ће Вам говорити г. Ст. Карамата, који је био овде и проучио српске ствари. Нећу да Вам се замерим а нећу ни да Вас обманем. За сада ја мислим да Вама не треба ни конзул ни комесар. Кад буду овде српске ствари уређене мало боље, онда ћемо ми Вас и српске интересе заступати и без титуле и без трошкова од стране Србије. Чувајте новац за џебану. Има већ годину дана откако ја на овој ствари радим и већ сам постигао приличног успеха. У последње време добијам велике помоћи од привредника и од Српске банке у Загребу. Привредни односи Србије са савезн. државама биће нам увек пред очима, о томе немојте никад сумњати."

Пупиново писмо носи датум 14. август 1910. Недвосмислено пише да је добијао помоћ од Српске банке из Загреба. Из последње цитиране реченице назире се да је у Србији постојало интересовање за сарадњу са Сједињеним Државама.

У Србији је већ тада било људи који су знали да ће Америка играти водећу улогу на светској сцени. Пупин је инсистирао на српском јединству у Америци које би допринело бољој сарадњи мале Србије, коју су очекивала два балканска и један светски рат, и САД, које су се, дâ се назрети из Пупинових речи, припремале за водећу улогу у свету. Пупин је био на извору информација и месту где су се припремали велики подухвати.