Демократија чува здравље

Односи са подређенима за менаџере су често критична тачка која може да буде окидач за стрес. Највећа непријатност је, свакако, отворено или прикривено бојкотовање послова које је наложио подређенима, али послушност могу да ускрате и колеге што је додатни извор стреса. Уостлом, „топ менаџери" су често усамљени и изоловани.

По мишљењу психолога, добри међуљудски односи са надређенима, подређенима и колегама у колективу предуслов су за здраву радну средину и здравље запослених. Демократичност и одсуство чврсте руке у руковођењу сматрају се прворазредним за повољну климу у колективу. Ауторитарна атмосфера доводи до незадовољства, осећаја угрожености, ниске мотивације за рад, лошег физичког и менталног здравља.

„Имајући у виду карактеристике сваког појединца природно је да ће неко боље ,а неко лошије да се носи са стресом. Људи различито емотивно реагују и тако доживљавају и притисак који долази из спољне средине. Све то може да се одрази и на здравље," каже проф. др Алкександар Миловановић, директор Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић".

Наравно, тешко је да једна иста политика, култура и клима организације подједнако задовољава све запослене, укључујући и све менаџере. Исто тако, идентична ситуација за некога може бити високо стресна, док другог оставља готово равнодушним. Стрес настаје само онда када особа неку ситуацију доживљава угрожавајућом за њу лично.

Посебно су значајни прекомерни ангажмани на послу и продужено радно време.Између броја радних сати и смртности од срчаних обољења постоји директна веза.Уколико стрес потраје организам се бори и адаптира, али временом може да дође до исцрпљености, па и лошег исхода.

„Постојала је идеја да се менаџерска болест уврсти на листу професионалних болести,али су мишљења била подељена. Тешко је разлучити и поделити количину стреса која се јавља на радном месту од оне која је могућа у приватном животу," објашњава проф. Миловановић.

И личне карактеристике менаџера погодују стресу, јер се за тај посао чешће опредељују амбициозни, компетитивни, агресивни, стално напрегнути, хитри. Дакле, менаџерски послови привлаче пре свега људе који по структури личности имају већи ризик да оболе од кардиоваскуларних болести.

„Раније су најчешће помињане менаџерске болести биле чир на желудцу и дванаестопалачном цреву и инфаркт миокарда.У новије време листа потенцијалних соматских болести се шири, јављају се и витилиго и псоријаза, као и шлог," каже проф. Миловановић.

Међу најстреснијим пословима данашњице осим менаџера и бизнисмена, убрајају се и посао новинара пилота, хирурга, возача метроа, аутобуса.