Рођене прве бебе са „преправљеним“ геномом

Приликом представљања свог рада, кинески истраживач је објаснио да је изменио геном јер је отац ХИВ позитиван а мајка ХИВ негативна. Употребом технологије CRISPR/Cas9 „искључио је" ген CCR5 у ембрионима добијеним вештачком оплодњом. Производ тог гена омогућава вирусу хумане имунодефицијенције (ХИВ) да инфицира бела крвна зрнца оболелог. Ембриони су потом имплантирани у материцу мајке. Осим новорођених близнакиња које се, према речима истраживача, осећају добро и делују у потпуности здраво, следеће године очекује се рођење још једне бебе са измењеним геномом.

„Ова технологија нуди изузетне могућности за лечење различитих болести, нарочито наследних, моногенских. Међутим, упркос брзом развоју, можемо тврдити да је технологија у потпуности сигурна само на ћелијским линијама и животињама. Дугорочне последице интервенције треба пратити и проверити", рекао је проф. др Звонко Магић, председник Националног комитета за биоетику Србије. Са данашњим нивоом знања о техници и дугорочним последицама ‒ недопустиве су промене на људском геному које се могу пренети на наредну генерацију, сматра наш саговорник.

У саопштењу Комитета за биоетику Савета Европе од 30. новембра, речено је да употреба технологије мењања људског генома мора бити заснована на етици и поштовању људских права. Сва биомедицинска истраживања морају бити у складу са Конвенцијом о људским правима и биомедицини (Конвенција из Овиједа), која је обавезујући документ за све земље потписнице (међу којима је и Кина). Према члану 13, употреба те технологије дозвољена је само ако је оправдана превентивним, дијагностичким и терапеутским разлозима. Забрањене су интервенције које се преносе на следећу генерацију.

Промене које су направљене на геному новорођених девојчица у Кини пренеће се на њихово потомство кад (ако) га буду имале. Међутим, Хе Ђанкуеј тврди да би експеримент (у коме је техником CRISPR/Cas9 ʼискључиоʼ ген CCR5) могао да у будућности помогне деци која су подложна инфекцији ХИВ-ом, нарочито у земљама у развоју. Међутим, научна јавност сматра да оваква употреба технологије није оправдана нити етична. Једна од многобројних замерки раду кинеских истраживача јесте што је на располагању било много начина да се избегне инфекција новорођених беба ХИВ-ом, и да није било потребно мењати ДНК јер те промене носе ризике од којих многе не можемо никако да предвидимо.

Према речима проф. др Војина Ракића, директора Центра за биоетичке студије, могућност оваквих исхода истраживања (мењање гена ради унапређења нормалних функција организма) најављена је још прошле године у Београду, на Међународној конференцији о едитовању генома.

„Морални аспект? Неспоран је, али само под условом да се минимализују могућности ненамераваних ʼедитаʼ, односно да се не направи већа штета организму од користи коју добија. С обзиром на начин на који је ово урађено, опрез је оправдан. Ипак, кинеском научнику и кинеској науци свака част. Потребно је да већа пажња буде посвећена (био)етичким аспектима и уверен сам да ће бити на веома добром путу", каже др Ракић.

Проф. Магић указује на то да оваква истраживања сумњиве етичности изазивају неповерење према технологији која има потенцијал да помогне у лечењу великог броја болести. Сматра да је „велика штета да се са овако исхитреним експериментима успорава, чак и угрожава развој технологије која има потенцијал да доведе до потпуног излечења од болести које су засад неизлечиве".