У потрази за несталим уметничким делима

Процењује се да је вредност византијског приказа Светог Марка (који је из православне цркве украден 1974, за време турске инвазије) између пет и десет милиона евра. Бранд је провео две године трагајући по Европи за мозаиком. Британска породица која је мозаик купила пре четрдесет година била је ужаснута сазнањем да је у њиховом стану заправо непроцењиво уметничко благо, опљачкано из кипарске цркве.

Иако се овакво откриће дешава једанпут у животу, име др Артура Бранда повезује се и са другим истрагама у свету уметничких дела. Овај ʼарт-детективʼ заслужан је за бројне случајеве реституције и идентификовања уметничких дела која су нацисти одузели јеврејским власницима. Бранд је детективски занат учио од Ван Рејна, бившег кријумчара уметничких дела, и потоњег сарадника Скотланд јарда и Еф-Би-Аја. 

Нацистичка уметност: Торакови бронзани коњи 

О прогнаним уметницима и „дегенеративној уметности" коју је Хитлер мрзео, као и о пропагандно-нацистичкој уметности, зна се више него о оној коју је волео. Један од омиљених Хитлерових званичних скулптора био је Јозеф Торак, познат по монументалним скулптурама, мушким актовима у неокласицистичком стилу, уз утицаје експресионизма. За потребе Канцеларијата Трећег рајха у Берлину, Торак је направио две бронзане скулптуре коња у природној величини.

Колико су бронзани коњи Хитлеру били важни, показује и чињеница да је 1943, када је ратно ваздухопловство САД бомбардовало луку Вилхелмсхафен, наредио да се велике скулптуре склоне на сигурно место. Претпоставља се да су, око 1946, совјетске снаге које су заузеле Источну Немачку, пренеле неколико скулптура, укључујући и Торакове коње, у касарну у близини Берлина.

Ту су остали све до пада Берлинског зида. Када су се Совјети почели да се повлаче из Источне Немачке, коњи су нестали из совјетске војне базе крај Берлина.

Клопка на црном тржишту

Двадесетак година касније, 2013, једном трговцу уметнинама понуђене су скулптуре бронзаних коња. Наставак подсећа на игру Клуедо. Појављују се ликови, међу којима је и једна жена: трговац антиквитетима и полицијски доушник, холандски 'арт-детектив', главни истраживач берлинске полиције, белгијски посредник и измишљени нафтни магнат из Тексаса, љубитељ нацистичке уметности.

Када је берлинска полиција добила дојаву о Тораковим коњима који су годинама сматрани несталим, започела је истрагу којој се прикључио и Артур Бранд. Користио је руске војне контакте, сателитске снимке, истраживао немачку архиву и гледао нацистичке документарне филмове. Како је сам изјавио, по моделу Џ. Р. Јуинга из сапунице „Далас", Бранд је „креирао" фиктивног богаташа из Тексаса, страственог колекционара нацистичких уметничких дела. Није забрањено поседовати уметничко дело које су нацисти наручили, осим ако држава нема директног потраживања. Затим је на сцену ступио белгијски посредник.

Резултат ове заједничке „намештаљке" превазишао је проналажење бронзаних коња и протресао црно тржиште украдених уметничких предмета. Током 2015. спроведене су полицијске рације у пет европских земаља, осам особа, старих између 64 и 79 година, осумњичено је за трговину украденим уметнинама и превару. Посебно федерално тело процењивало је којој институцији та дела треба да припадну. У деликатном питању нацистичке уметности преовладава мишљење да им је место у Музеју историје и да се скривањем прави мит од те уметности, а излагањем, овај период и његова уметност демистификују.

Холандски мајстори и референдум у Украјини

Медији су холандског истраживача назвали „Индијана Џонс у свету уметнина". Ипак, није све као на филму. Вичан у откривању трагова, вешт у гоњењу кријумчара и похлепних ловаца на благо, нашао се, 2015. године, у „Бермудском троуглу", између опскурног тржишта украдених уметничких дела, захтева за реституцијом и политике. Двадесет четири слике Вермерових и Рембрантових савременика, срж колекције из 17. и 18. века, украдене су 2005. из Вестфриса у Хорну западно од Амстердама. После десет година појавиле су се у Украјини и Бранд је преговарао са представником паравојне групе украјинских националиста у чијим рукама су биле слике.

Холандски музеј је нудио награду од педесет хиљада евра, а друга страна је захтевала пет милиона евра. Ситуација је била веома сложена, све се дешавало дан уочи референдума у Холандији о слободној трговини између Европске уније и Украјине. Холандске власти и украјинска влада покушавале су да нађу решење. „Схватили смо да су наше украдене слике постале део веома сложене ситуације у Украјини", рекао је Бранд. Слике холандских мајстора поново су се појавиле на црном тржишту, а Холанђани нису изгласали споразум о слободној трговини са Украјином.

Кијев је 2016. године уручио представницима холандске амбасаде пет слика из Хорна. Укупна сума новца која годишње прође кроз црно тржиште уметничких предмета и антиквитета налази се на трећем месту, одмах после наркотика и оружја.