Сећања из Липовачке шуме

У бившој Југославији доста се улагало у филмску продукцију, и то не само зато што је Тито био велики обожавалац кинематографије већ и што је то била врло исплатива делатност која је доносила доста новца држави. Снимани су огромни пројекти у којима су играли светски познати глумци ‒ Ричард Бартон, Јул Бринер, Франко Неро...
Милош Ђукић је играо много пута и у страним филмовима, где су захтеви, али и зарада ‒ били много већи. Оно што је од свега најзначајније када је реч о светској кинематографији, јесте чињеница да су ту каскадери били осигурани, штавише, нису ни смели да снимају без осигурања, што није био случај у нашој земљи.

Током своје дугогодишње, деценијске каскадерске каријере, дублирао је многе филмске звезде, али било је и оних који нису хтели замену испред камере. Један од њих је и чувени Бата Живојиновић.

Крајем деведесетих година прошлог века, Милош доноси одлуку да отвори свој коњички клуб МБМ у Липовачкој шуми, и то из неколико разлога ‒ да као тренер подучи заљубљенике у коње и јахање, нарочито оне најмлађе, да развије људску свест о животу у складу са природом, и да окупља филмске раднике у дружењу и креирању нових пројеката за филм и телевизију. Коњи из Милошевог клуба имали су значајне улоге у разним жанровима, а у највећем броју појавили су се у серији „Немањићи".

Познато је да је каскадерски посао веома ризичан и опасан по живот. Милош је једва преживео тешке повреде задобијене у једној страној филмској продукцији, додуше, не на коњу, већ на аутомобилу, који је иначе врло ретко користио у својој каријери.

Данас још понекад одигра неку каскадерску улогу, али радије се бави тренерским послом, дружећи се са члановима клуба, заљубљеницима у коњички спорт и природу. Са својим колегама и пријатељима с филма пребира по успоменама и сећањима у скривеним местима своје душе, окружен изазовним лепотама Липовачке шуме.