Одржива архитектура

Архитекта мр Владимир Ловрић, председник Организационог одбора Конгреса, руководи се идејом да данас и у будућности свако архитектонско и урбанистичко дело мора бити одрживо у свим сегментима ‒ у процесу пројектовања, планирања и изградње.

Организатори су окупили експерте који су кроз своја предавања и радионице представили одрживи и еколошки приступ стваралачким процесима и новим идејама у архитектонском пројектовању и дизајну ‒ уз употребу обновљивих извора енергије, чистих и енергетски ефикасних зелених технологија и рециклираних материјала. Тиме је потенциран и основни захтев одрживости, а то је очување природних ресурса ‒ земље, воде и ваздуха.

Конгрес су организовали Удружење ЕКОКУЛТ, Магазин „Екокућа" и Архитектонски факултет Универзитета у Београду, а подржали Француски институт и амбасаде Данске, Пољске, Израела. Конгрес је отворио архитекта Владимир Ловрић, као домаћин манифестације.

На самом почетку, кроз прва два предавања, наглашен је важан контекст ‒ тежња савремене архитектуре да у фокусу не буде само зграда (њен производни утицај на природу) него и размишљање о добробити природе, еколошком простору, нашој околини.

Кроз такво размишљање поново се враћамо објекту и регенеришемо га тако да буде у функцији природног окружења и да чува околину, а не да јој штети, објаснио је В. Ловрић.

Многи предавачи су кроз студентске радионице представили младим колегама тенденције и рецентне пројекте, показавши им на који начин архитектура данас иде према одрживости и у којој мери кроз енергетску ефикасност доприноси штедњи енергије. То је врло битна илустрација за српске услове, где је тај енергетски ниво на веома ниском нивоу. Брига о околини је примарна и представља будућност архитектонског и хуманог размишљања.

У том погледу, студенти који су похађали радионице на Конгресу стекли су велико искуство које ће моћи да примене у својим даљим радовима и кроз усавршавање.

Да ли може и Србија да буде као скандинавско зелено острво, које је потпуно окренуто таквом начину размишљања ‒ са 27 посто електричних аутомобила, великим бројем бициклиста, воденим површинама које хладе ужарене асфалтне градске површине, великим зеленим оазама где се људи сусрећу, разговарају и формирају град 21. века?