Тајна џиновских наслага соли у Mедитерану

Велики мултидисциплинарни пројекат о џиновским наслагама соли које су настале у Медитерану пре око шест милиона година окупио је врхунске научнике из региона, Европе, али и из Египта, Марока, Палестине, Израела, и партнере из Америке и Јапана.

Почетком месинијана (пре око шест милиона година) тектонским покретима дошло је до сучељавања Северноафричке и Евроазијске тектонске плоче. Том приликом Гибралтарски мореуз је већим делом затворен па су Медитеран и Атлантски океан изгубили природну везу. 

Током месинијана је дошло до скоро потпуне евапоризације (испарења) Медитеранског мора. Као последица, настале су огромне масе евапорита (гипса, анхидрита и соли). Медитеран је трансформисан у џиновски слани басен. Процењује се да су медитеранске наслаге евапорита у месинијану износиле око један милион кубних километара. Током ових процеса значајно је промењен хемизам вода околних океана, што је оставило трајне последице на копнене и маринске екосистеме у региону Медитерана. Џиновске наслаге соли и процеси повезани са њима били су окидач за настанак великог броја микроорганизама са изузетним метаболичким активностима. Многа биолошка истраживања показују да је велики број врста прешао са афричког на европски континент.

Медитеранска тектоника значајно утиче на продукцију магме и појаву бројних вулкана у том подручју.

Крајем месинијана и почетком плиоцена (занклеана) Гибралтарски мореуз је поново отворен, а простор Медитерана је поново испуњен водом.

„Пројекат ЦА 15103 у Медитерану (МЕДСАЛТ) је мултидисциплинаран, бави се огромним лежиштима соли насталим у горњем миоцену (месинијан) у Медитерану. Истраживање укључује геологе, геохемичаре, геофизичаре, микробиологе, палеонтологе и палеоклиматологе. Од посебног интереса је за истраживање еколошког хазарда, дубоке биосфере, угљоводоника и наслага соли. Један од циљева пројекта је формирање флексибилне научне мреже која ће се бавити узроцима, временом, начином настанка и последицама у локалним и регионалним размерама. Огромна лежишта соли настала пре пет и по милиона година очувана су испод медитеранског дна. Везују се за изузетне догађаје у геолошкој историји Земље у Медитерану који су познати под називом криза салинитета у месинијану", објашњава за Портал РТС-а проф. др Миленко Буразер, члан менаџмент комитета КОСТ-овог пројекта ЦА 15103.

Пројекат обухвата следеће области истраживања: палеоклиматске промене и њихова реперкусија на живи свет; криза салинитета у месинијану; сона тектоника, флуиди и геохазард; дубока биосфера и процеси и интеракција дубоких делова Земље са површином.

„Интересантно је да се у разматрање месинијана (одговара нашем понту) у Медитерану укључи и Србија са резултатима добијеним у делу Панонског басена, као делу остатака Паратетиса, који је само у сегментима егзистирао у том периоду, са слатководном седиментацијом и прекинутим везама са великим океанима", каже проф. др Миленко Буразер.