Ксенофобија ‒ идентитет и нове форме национализма

„Можемо да видимо да су се у целој Европи, па и на другим континентима, као реакција на мигрантску кризу, појавили нови облици национализма и ксенофобије. Они се разликују од досадашњих по томе што су привидно мање агресивни, нису усмерени на освајање већ на затварање и заштиту онога што је стечено", рекао је др Владимир Милисављевић, научни саветник Института друштвених наука.

Према речима наших саговорника, право на разлику, посебност, заштиту сопственог начина живота ‒ чиме се оправдава тренутно стање ‒ јесу аргументи који су раније коришћени за одбрану права угрожених популација.

„У 19. веку национализам је био форма еманципације, ослобађање народа од Османске, Хабзбуршке, Руске империје. То су биле релативно прогресивне идеје, носиле су слободу изражавања, религијску толеранцију, политички живот. Моја теза је да су данашње форме национализма агресивне према споља, једнако као и старе, али су репресивне према унутра. Данас идентитетска заједница значи контролу над појединцем", рекао је за Портал ОНП-а др Растко Мочник, професор Универзитета у Љубљани у пензији и професор Факултета за медије и комуникације Универзитета Сингидунум.

„Национализам је појам који кроз историју није имао једнозначно негативан предзнак. Некада је имао еманципаторске садржаје, а некада доводио до највећих зала у историји човечанства. Паушалан говор о национализму који је доминантан у јавном и политичком дискурсу свакако би требало кориговати", рекао је др Милисављевић и додао да се ту отвара простор за друштвене теоретичаре и рефлексију о плуралности национализма, чиме би допринели да се осмисле различите и примереније стратегије за опхођење с национализмом и националним питањем.