Пола века Друштва генетичара Србије

Генетика је фасцинантна наука. Све је почело са Грегором Менделом средином 19. века, али право „убрзање" генетичка истраживања добила су последњих деценија прошлог века са увођењем нових технологија, објашњава нам др Бранка Васиљевић, научни саветник у Лабораторији за молекуларну генетику и екологију микроорганизама Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду.

Данас можемо да завиримо у сваки појединачни ген неког организма а можемо и да истовремено изучавамо све геноме организама присутних у некој средини, такозване метагеноме. Генетика је утицала на развој многих области ‒ од пољопривреде, преко фармацеутске индустрије, медицине, до заштите животне средине и очувања биодиверзитета. Захваљујући генетици, данас се за многе болести може брже и лакше поставити дијагноза; исто тако, захваљујући фармакогенетици, многим пацијентима су омогућене делотворније терапије, истиче наша саговорница.

Свечаном скупштином у САНУ Друштво генетичара Србије обележиће 5. октобра велики јубилеј. Академик Драгослав Маринковић је за ту прилику написао уводник за часопис Генетика у коме нас је провео кроз све протекле године Друштва генетичара Србије. Радни део јубилеја се протеже на целу ову годину. Почео је Симпозијумом Секције за оплемењивање организама, бројним предавањима гостију из иностранства, а завршиће се серијом предавања која организује Секција за популациону и еволуциону генетику на Коларцу.

Данас Друштво генетичара Србије има више од 300 чланова из више од 40 института, факултета, здравствених установа. Чланови су ангажовани на бројним домаћим и међународним пројектима захваљујући којима публикују своје резултате у научним часописима. „У многим нашим институцијама постоји врхунска опрема, имамо одличне научнике, имамо младе људе од којих су се неки усавршавали у иностранству; већина истраживачких група је укључена у међународну сарадњу и међународне пројекте и захваљујући свему томе опстајемо", сазнајемо од др Бранке Васиљевић, председнице Друштва генетичара Србије.

Генетика је свакако наука будућности. Већ сада генерише толику количину података да је информатичарима тешко да их чувају и обрађују. Дакле, будућност је у биоинформатици. На крају, наша саговорница поручује ‒ „Пре свега, морате да волите оно што радите. Научник нема радно време, нема годишњи одмор, мора стално да се преиспитује, да учи нове ствари, да буде критичан према свом раду и да поштује туђи. Али то важи и за све друге професије, зар не?"