Како смањити штету

Трибина је указала на тему која је непрекидно присутна у нашој свакодневици, али је у јавној сфери готово запостављена.

Полазећи од суморних података о штети коју човек несмањеном жестином наноси природном окружењу, те о климатским променама, амбијенталном загађењу, експлоатацији ресурса и уништавању биодиверзитета ‒ стручњаци на разноврсним конференцијама, у акцијама и кампањама предлажу свакојакa решења покушавајући да одговоре на изазове савременог доба (побољшање квалитета хране, заштита људског здравља).

 У намери да испитамо колико је овакав приступ присутан у Србији, какве технологије се развијају и који су изазови, уочи Светског дана здравља животне средине окупили смо представнике неколико компанија и научнике из више области на трибини у Импакт хабу (Impact Hub).

Модератор трибине је био Слободан Бубњевић, један од коуредника НКП.

Како компаније у Србији коришћењем иновативних технолошких решења покушавају да смање штету по животну средину и здравље људи?

Др Марија Митровић Данкулов, руководилац Иновационог центра Института за физику у Београду, подсетила је на историјски пример парне машине чији је настанак подстакао индустријску револуцију, али је истовремено изазвао несагледиве негативне последице с којима морамо да се суочимо. „Иновације су начин да се суочавамо са изазовима, али морамо размишљати о балансу њихових позитивних и негативних ефеката", навела је др Митровић Данкулов.

Говорећи о визији „будућности без дуванског дима", Тамара Станковић, директорка корпоративних послова за југоисточну Европу компаније „Филип Морис интернешенел", указала је на истраживања која су довела до њихових алтернативних дуванских производа који остављају мање негативних последица по животну средину. „Били смо и јесмо део проблема када су јавно здравље и заштита животне средине у питању. Сада дајемо све од себе да будемо и део решења", рекла је Станковићева, наводећи како ова компанија инвестира у науку и запошљава око 400 научника у два истраживачка центра у Швајцарској и Сингапуру.

О томе колико корисници потрошачке електронике (паметних телефона нпр.) приликом куповине производа воде рачуна о томе да ли се у производњи бринуло о утицају на животну средину, говорио је шеф развоја домаћег бренда „Тесла", Жељко Ђурић. Он је навео да се са сваком новом генерацијом уређаја ради на смањењу потрошње електричне енергије, као и да се поштују строги прописи Европске уније о ограничењу употребе штетних материјала.

Урош Радојевић, специјалиста одрживог развоја у компанији „Делезе Србија", указао је на проблем рециклаже органског отпада из великих трговинских ланаца, наводећи да је једно од могућих решења да се производи који више нису „прва класа" донирају Банци хране. Он је додао да је кампања смањила употребу кеса за 70 одсто у њиховим трговинама.

Људи су неретко склони понашању које штети њима, њиховим ближњим и животној средини. Уз то, од таквог понашања неће ни лако одустати, рекла је др Невена Буђевац, психолог са Учитељског факултета у Београду, објашњавајући шта заправо подразумева такав приступ решавању еколошких и здравствених изазова (Harm reduction). „Раније је тражена нулта толеранција, а сва активност у смањењу штета сводила се само на контролу", рекла је др Буђевац, додајући да нови приступ подразумева поступни и партнерски однос који води постепеном смањену штетног понашања.

Трибина „Како смањити штету" организована је у оквиру пројекта Harm reduction Initiative чији је носилац Институт за физику у Београду.