Ресава, водени вечерњак и европски широкоушан

Стручњак Завода Братислав Грубач одржао је презентацију о карактеристикама, начину живота, распрострањености, стаништима и исхрани слепих мишева у свету и код нас.

О томе колико су пећине значајна станишта слепих мишева и како треба да се понашамо у пећини како их не бисмо узнемирили, деца су сазнавала пролазећи и кроз образовну игру „Еко-скакалица", коју су водиле Наташа Панић и Јована Шелмић из Завода.

То је био увод у обилазак саме пећине, у оквиру кога је ученике највише занимало где се крију слепи мишеви, да ли чују гласове људи, да ли могу да виде, како се оријентишу у простору, колико врста слепих мишева живи у пећини и колико их има.

На питања ученика одговарали су Братислав Грубач и водичи ЈП „Ресавска пећина", уједно представљајући и значај и лепоте пећинских дворана и накита.

Како за наш портал истиче Братислав Грубач, слепи мишеви се срећу у свим копненим екосистемима на Земљи (изузев Арктика и Антарктика). Настањују разноврсна станишта ‒ од морских обала до високопланинских пашњака и камењара. У Европи се редовно среће око 37 врста, а у Србији је до сада евидентирана 31.

У свету тренутно живи око 1.100 врста слепих мишева, који су сврстани у 19 фамилија.

„Слепи мишеви припадају класи сисара, колу хордата а подтипу кичмењака. Први слепи мишеви су се појавили пре око седамдесет милиона година. Већина слепих мишева има јединствени систем ултразвучне ехолокације који им омогућава кретање и оријентацију у простору у потпуном мраку. Својим гласним жицама стварају и моделирају ултразвуке од 13 до 200 килохерца, које испуштају преко уста и ноздрва", објаснио је Грубач.

Слепи мишеви на подручју Ресаве

У Ресавској пећини је до сада евидентирано присуство две врсте: мали потковичар Rhinolophus
hipposideros и велики потковичар Rhinolophus ferrumequinum. Током последњег мониторинга у Ресавској пећини нађено је 13 малих потковичара и 127 великих потковичара у зимском периоду који су били у хибернацији или зимском сну.

Сматра се да је укупан број присутних врста и јединки у пећини већи. Подручје Ресаве са многобројним пећинама, шумама, рекама и потоцима, пашњацима и другим стаништима представља изузетно значајно подручје за слепе мишеве у Србији.

До сада је на подручју Ресаве евидентирано присуство 21 врстe, међу којима су средоземни потковичар, јужни потковичар, водени вечерњак, барски вечерњак, европски широкоушан, европски смеђи дугоушан, eвропски дугокрилаш...