Музеј рокенрола, музичка и туристичка посластица

Плакати за рок свирке и деценијама чуване улазнице, грамофонске плоче, уникатни инструменти, и први аудио-снимци омиљених песама, све то ускоро би на једном месту могли да виде или чују љубитељи рокенрола. Мада је потрага за простором и средствима за нови музеј још у току, промотивна поставка ускоро креће на турнеју по Србији.

„Врло је важно да и ми имамо такву једну установу да бисмо сачували од заборава неке вредности које имамо неспорно и које имамо више него неке друге земље у Европи, а и да би то био неспорно подстицај за неке младе људе да се баве рокенролом“, каже Мирослав Цветковић Цвеле, басиста групе „Бајага и инструктори“.

Да је Београд одлично место на коме може да се скраси рокенрол, потвђују и вође неких од најдуговечнијих домаћих група. После 45 година рада „Ју групе“ и 35 „Електричног оргазма“, истичу да још нису зрели за музеј. Ипак, музеју, имају шта да поклоне.

„Има пуно, пуно материјала које стоје по неким кућама, таванима, или подрумима, јер колико знам постоје људи који чувају много тога што је део њихове професије, јер и дан данас рок групе које постоје у Србији и које су популарне оне су старијег датума, а нормално сви ми који имамо године иза себе, имамо штошта да понудимо том музеју“, истиче Жика Јелић из „Ју групе“.

„Рокенрол је у свету одавно призната уметност, а овим чином отварања музеја у Београду, на неки начин би био дат легитимитет рокенролу и на овим просторима, тако да мислим да је то одлична идеја“, каже Срђан Гојковић Гиле из „Електричног оргазма“.

И у градском Секретаријату за културу истичу да би музеј жица, акорда и нота Београду донео нове туристе.

„Ја се надам да би се сврстао на туристичку мапу Европе, што би за почетак било довољно, и у свету постоје овакви музеји нарочито у Америци, то је тамо јако раширено. Ми смо дошли на идеју да нешто урадимо и популаризујемо оно што, ипак, у Београду постоји и што је значајно за историју Србије и Југославије“, објашњава Јован Јовановића из Секретаријата за културу Града Београда.

И док љубитељи рокенорола ишчекују одавно заслужени музеј, колекционари кажу да неће жалити да му предају своје дргоцености на чување, јер је, како кажу, то једини начин да и свет види какву смо рокенрол сцену некада имали и још је имамо.