У Крагујевцу после две деценије

Исписивао је „Парни ваљак" од 1975. године, странице свог дневника. Иако су неке, у годинама до данас помало избледеле или остале празне, тек довољно је било оних који су да ли из носталгије или радозналости, покушали да оживе југословенски рокенрол.

У публици - највише оних који су за деценију или више млађи од хитова Вријеме је на нашој страни, Јесен у мени, Неда или Ловаца снова.

Тридесетшест година, неколико стотина концерата, 17 студијских албума, у најкраћем биографија „Парног ваљка" - историја музике - оне која се упркос новим трендовима не мења и траје.

„Од како су шездесетих година прошлог века са радом кренули „Индекси", а потом и друге групе попут „Бијелог дугмета", постављени су темељи каснијег југословенског рока. То је највећи разлог што клинци данас са таквим задовољством прихватају ту музику, јер је без сумње реч о квалитетној музици, о уметности", рекао је уочи концерта Аки Рахимовски, фронтмен „Парног ваљка".

Хусеин Хасанефендић Хус, аутор највећих хитова „Ваљка" додаје да су у бенду који је основан 1975. године најважнији били слога и заједништво.

„Без обзира што смо Аки Рахимовски и ја, по природи свог посла најекспониранији, не треба заборавити и све остале људе из бенда, јер без њих 'Парни ваљак' би био нека друга прича", истакао је Хасанефендић.

Повратнички концерт у Крагујевцу је био својеврсна прилика и за старије крагујевачке рокере да се присете времена у ком се популарност није мерила само бројем продатих улазница, већ квалитетом.

„Они су имали срећу да раде и стварају у најлепше време на овим просторима. Упркос свему што се догађало и упркос годинама, „Парни ваљак" је наставио да ради, наставили су да снимају песме и албуме, што је доказ квалитета који и даље траје", рекао је оучи концерта Звонко Пантовић Чипи, члан некадашњег рок бенда „Освајачи".

„Стварно нестварно" било је у крагујевачкој спортској дворани „Језеро", попут назива њиховог најновијег албума. Повратничка турнеја наставља се концертима у Београду, Новом Саду и Нишу.