Како су урбанисти између два рата покушавали да обликују модерни Београд

Због повећаног броја становника и броја стамбених зграда и кућа, после Првог светског рата било је неопходно донети законске регулативе, законе и уредбе који би уобличили развој града. Београд тада постаје модеран град, први пут у својој историји, док су други европски градови тај процес решавања урбанистичких, инфраструктурних и хигијенских проблема прошли у 19. веку. Београд тек као главни град Краљевине СХС постаје модеран град, наводи Јелена Митровић Коцев, архивска саветница Историјског архива Београда.

Упоредо се радило на изради грађевинских закона и прописа, генералног плана града и планског пројектовања нових насеља, професионализацији и усавршавању архитектонске струке, односно, увођењу реда у обликовање модерног Београда. 

Архитектонски одсек Техничке дирекције представљао је главно регулационо тело надлежно за законски уређену изградњу и јавних и приватних зграда Београда, тако да његов историјат и рад верно осликавају архитектонски, урбанистички и културни развој градског језгра испричан архивским документима, плановима и фотографијама.

„Челници града после Првог светског рата прихватили су још предратну идеју Удружења инжењера и архитеката Србије да се напише генерални урбанистички план и расписали су међународни конкурс који је трајао 1921/1922. године, на коме је учествовало око 50 архитеката, инжењера и урбаниста из осам земаља, у 22 тима. Када је конкурс завршен прва награда није додељена, док су другу поделила три тима, а на основу свих приспелих радова, уз додатна решења и идеје чланови жирија и наших архитеката, донет је генерални урбанистички план 1923. године. На челу бироа био је Ђорђе Коваљевски, руски архитекта, највиђенији урбаниста међуратног периода. Тај генерални урбанистички план је прихваћен 1924. године, међутим велики су проблем били у Београду да би се он у оригиналу спровео“, напомиње Јелена Митровић Коцев.

Како генерални урбанистички план није спроведен, следило је још неколико законских уредби и аката који су до Другог светског рата, на неки начин, успели да формирају Београд и створе језгро града и предграђа. По Грађевинском закону из 1921. године, град се дели на ужи и шири грађевински рејон, са стриктним смерницама како се мора зидати и градити.

„У њему постоји једна врло занимљива одредба по којој нико у граду ништа не сме зидати, нити реновирати и поправљати без грађевинске дозволе. Уредба о извођењу генералног плана донета је 1932. године, када је Београд подељен на град који чине ужи и шири грађевински рејон и зелени појас за пошумљавање, док су изван остала предграђа и поља“, додаје архивска саветница Историјског архива Београда.

Предграђа су улазила у атар Београда, док поља нису. Следећа велика промена у структури Београда била је 1934. године, када се атар поново повећава са приступањем Земуна и општина са друге стране Саве и Дунава Београду.