Читај ми!

Владимир Пиштало: Млади људи данас мање читају и тешко им је да прочитају књигу до краја

Од 1995. године, одлуком Унеска, 23. април је проглашен за Светски дан књиге и ауторских права, који се обележава широм света. Овај датум је изабран у знак сећања на два књижевна великана Мигела де Сервантеса и Виљема Шекспира, који су напустили свет на овај дан, пре више од четири века. Колики је значај књига и читања говорио је гост Јутарњег програма, књижевник Владимир Пиштало, управник Народне библиотеке Србије.

За неке људе је сваки дан дан књиге, а за неке друге није и нажалост морамо се сложити да млади људи данас мање читају, наглашава Владимир Пиштало.

„С једне стране, кад разговарам с људима, неко је прочитао неку књигу, па је неко за неку нову чуо па препоручује и тако даље, и мислим да је то један део друштва. А други део друштва, млади људи, предавао сам, знате, и једноставно имају проблем, ја то зовем проблем кондиције, да прочитају велике књиге“, напомиње гост Јутарњег програма.

Зато је те људе потребно навићи, додаје Пиштало, као и на било шта друго, односно на један добар однос према себи, да пусте књиге у свој живот. Због тога ови дани, као што је данашњи Дан књиге, охрабрују младе људе да то учине.

„Право да вам кажем, сећам се много људи који нису много читали ни у време кад сам ја био у средњој школи. Људи крећу да, како је говорио Андрејић, 'све боље било што је раније било, а најбоље што није никад било'. Тако да људи мало идеализују то како је било раније, није свако читао ни раније. Али рекавши то чини ми се да се мање чита због познатих ствари, због улоге електронских медија, због улоге слике. Ја не мислим да се читање може изгубити, али заиста, из срца не мислим“, напомиње управник Народне библиотеке Србије.

Као што радио није нестао када је дошла телевизија, неће ни књига нестати, али сигурно ће бити неких промена у начину читања, додаје Пиштало.

„Видите да нема краја инвентивности што се тиче нових медија. Значи, читање неће нестати. Књиге су као буба швабе, то знамо. Не може ни атомски рат да их уништи јер ми смо саздани од прича. А једноставно, не можемо се одрећи себе.“

Владимир Пиштало додаје да му није толико важно шта се чита. Волео би да се чита добра литература, да се чита поезија јер нас она учи шта све речи могу да ураде. Али са друге стране, када би се нашао на пустом острву, ако не би имао добру литературу, читао би и лошу.

„Али оно што је најважније, молим вас запамтите, сви људи су читали авантуристичке књиге у средњој школи, па су касније тражили свој пут према Балзаку, Мопасану, Достојевском и тако даље. Мени је важно да људи читају и један велики број људи ипак чита“, напомиње Пиштало.

Награда „Владан Десница“

Народна библиотека Србије додељује награду „Владан Десница“. То је једина књижна награда коју писци оцењују рад својих колега писаца. Осим што је ово један од начина да се сећамо великог писца, Народна библиотека ће ускоро отворити и резиденцију „Владан Десница“.

„Позваћемо људе из других култура, преводиоце, људе који преводе и афирмишу нашу литературу, јер ми то радимо у Центру књиге у Народној библиотеци и то ће се такође звати Владан Десница. Поред тога имате ову награду коју писци дају писцима. Обично људи који нису писци оцењују писце, а то је помало као питати оне које не знају о ономе што не знају. Писци сигурно, јер једна је ствар имати идеју, а друга је ствар знати изразити се у речима“, наглашава Пиштало.

Ове године ће трећи пут бити додељена ова награда која подразумева и релативно висок новчани износ с обзиром на то да су писци међу најмање награђиваним уметницима.

„Ако упоредите са радом глумаца, ако упоредите са радом музичара, писци су заиста у једном граничном положају и немојте се плашити да ћемо их прехвалити и да ћемо их пренаградити“, напомиње гост Јутарњег програма.

Књижевне награде

Иначе, Владимир Пиштало је за своју последњу књигу, Песма о три света, добио бројна признања – награду „Бескрајни плави круг“, награду „Матијевић“, награду „Миша Анастасијевић“ и била је у најужем избору за Нинову и награду Београдски победник.

„Много је пажње указано тој књизи. Ми увек кажемо како је књизи потребна награда. Јесте, али је и награди потребна књига, јер је било толико награда које су додељене неким књигама којих се не сећамо, нажалост. Али када се деси то нешто необично, када нешто кликне, Хазарски речник рецимо. Павић је за себе говорио да је најнечитанији писац био пред те награде, и онда је она постала наша најпревођенија књига свих времена, јер је добро одабрана. Тај спој књиге и награде којима се сви надамо је оно што је права ствар“, наглашава Владимир Пиштало.

Прочитати књигу до краја

Владимир Пиштало је предавао 30 година на универзитету у Америци и ако би требало да повуче паралелу где се више чита, наводи да му се чини да се у Америци мање чита него код нас.

Посебна специфичност у Америци је да је литература сврстана у категорије и раздвојена у жанрове, што признаје њему није имало много смисла.

„Али сам имао утисак да моји студенти имају и веће проблеме, а то је да од прве до задње странице, да не користе пушкице, да не користе неке интерпретације, да прочитају и да заврше књигу. Мислио сам да је то можда и још већи проблем. Ово о чему данас говоримо, на Светски дан књиге, то је глобални феномен. Само да знате, да то није феномен српског друштва, то није феномен америчког друштва, то је нешто за шта се боримо заједно свуда у свету“, наглашава Пиштало.

Како заштитити ауторска права писаца

Пошто је 23. април и Дан ауторских права, Владимир Пиштало каже да је писцима тренутно преостала једино молитва како би заштитили своје дело.

„То је једна племенита идеја и један од највећих бораца за њу је био Роберт Андервуд Џонсон, Теслин близак пријатељ и песник и уредник магазина Сенчури. Он је био један од тих праотаца међународних права и међународног копирајта и борио се за то осамдесетих и деведесетих година. И случајно смо, управо том Теслином пријатељу, захвални што је то поље мање-више регулисано“, наводи на крају гостовања у Јутарњем програму, Владимир Пиштало, управник Народне библиотеке Србије.

петак, 03. мај 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво