Фест: Стигли филмови Олефена и Лоуча

Давид Олефен је започео каријеру 1996. године кратким филмом Зид (Le mur). Након десет година и неколико кратких филмова, режирао је први дугометражни филм In Your Wake. То дебитантско остварење донело му је номинације за Златну камеру и награду критике у Кану, преноси Танјуг.

Далеко од људи је његово друго дугометражно остварење. На фестивалу у Венецији освојио је три признања - награду младих за најбољи филм, награду Интерфилм и признање СИГНИС.

Славни Виго Мортенсен игра главну улогу, француског професора који подучава децу у једном алжирском селу. У освит алжирског рата наређено му је да одведе дисидента Мухамеда у град где треба да му се суди, а њихов однос који се развија на том тешком путовању је у фокусу овог филма.

Сценарио је инспирисан кратком причом Гост Албера Камија, који је живео у Алжиру у раној младости и писао о њему.

У оквиру истог програма Хоризонти током послеподнева, у Центру „Сава“ приказује се Џимијева дворана, нови филм доајена британске и светске кинематографије Кена Лоуча.

Иако на прагу девете деценије, Лоуч је и даље активан на филмској сцени, али је ово можда његов последњи велики пројекат. Редитељ је изјавио да планира да ради на мањим пројектима и документарцима, али да мисли да неће имати снаге да се поново посвети овако великом филму.

Џимијева дворана је архетипски Лоучов филм: хуман, страствен, пун емпатије и животне радости. То је својеврсни тематски наставак његовог филма Ветар који њише јечам (2006), за који је добио Златну палму, а бави се сличним темама индивидуалних слобода, угњетавања од стране институција и снаге колектива, уз додатак нежног романтизма који оплемењује филм, али не умањује тежину приче.

Насловни лик, ирски комуниста и активиста Џејмс Гралтон био је први Ирац депортован из сопствене земље. Десет година након грађанског рата, Џејмс, односно Џими се враћа кући након изгнанства у Њујорку. На наговор локалне омладине отвара дворану - омладински центар бесплатан за све.

У центру се одржавају журке, часови уметности, дискусије о књижевности, читања поезије и политичке дебате. Дворана извлачи најбоље из локалне заједнице пружајући људима забаву и образовање у доба велике незапослености.

Проблем је у томе што је Џимијева дворана трн у оку представницима католичке цркве који се плаше да он подрива њихов утицај и ауторитет. Смета им његова левичарска политика, то што је био у Америци одакле је донео џез, што мисли својом главом и учи друге да раде исто.

Критичари су овај филм назвали једним од највеселијих и најоптимистичнијих филмова у Лоучовој филмографији. Иако садржи типичне суморне елементе - сурове земљопоседнике који избацују породице на улицу, класни рат, депортације, породично насиље - у филму доминира редитељева вера у млађу генерацију и њихову способност да исправе грешке својих родитеља.

У оквиру Феста данас почиње тродневни Индустри програм, који ће окупити домаће и стране филмске посленике ради презентације српске кинематографије и размене искустава.

Програм под називом Фест форвард иницирао је селектор Феста Младен Ђорђевић, а реализован је у сарадњи са Филмским центром Србије и продуцентима Снежаном Пенев, Јеленом Митровић и Мирославом Могоровићем.

Овај пословни део програма, какав имају сви велики фестивали, добра је прилика да се наши филмски професионалци састану са колегама из регије и света, а основна идеја је да се подржи домаћа кинематографија.

У оквиру тог програма биће презентовано 15 српских филмова који су у фази постпродукције или су имали премијеру у последњих шест месеци, а који немају world sales агента.

Презентацијама ће присустовати представници страних дистрибутерских и телевизијских кућа.

Једна од тема биће сарадња регионалних фондова, као и сарадња регионалних телевизија и њихово суфинансирање продукције. Биће рећи о пореским олакшицама за стране компаније које снимају у Србији.