Би-Би-Си планира серију „Рат и мир“

Серија од шест епизода, коју ће Би-Би-Си радити са холивудским продуцентом Харвијем Вајнштајном, требало би да се нађе на малим екранима до краја 2015. године, преноси SeeCult.

Улогу Андреја Болконског играће британски глумац Џејмс Нортон, кнеза Ростова Ејд Едмондсон, његову супругу Грета Скаки, а Пјера Безухова амерички глумац Пол Дано. Као Наташа Ростова појавиће се Лили Џејмс.

Ендрјус је изјавио да је прилично касно у животу прочитао Рат и мир, а био је запањен тиме колико су и даље свежи и модерни главни ликови и њихови односи.

Толстојев Рат и мир, једно од ремек-дела руске и светске књижевности свих времена, имао је низ екранизација широм света.

Први краткометражни неми филм заснован на том роману снимљен је 1913. године у Русији, у режији Пјотра Чердинина који је две године касније снимио још једну верзију и назвао је Наташа Ростова.

Владимир Гардин режирао је 1915. године први руски дугометражни филм Рат и мир, а 1947. године се појавила и јапанска верзија.

Троипочасовна америчка адаптација чувеног Толстојевог романа, у режији Кинга Видора, појавила се 1956. године, а главне улоге играли су Хенри Фонда (Пјер Безухов), Одри Хепберн (Наташа Ростова) и Мел Ферер (Андреј Болконски).

Хепбернова је била номинована за Бафту за најбољу глумицу, као и за Златни глобус у категорији драме. Најпре је било планирано да Пјера Безухова игра Марлон Брандо, али је одбио да игра с Хепберновом. Хонорар главне глумице достигао је у то време максималних 350.000 долара, а потписујући уговор, Одри Хепберн је замолила свог агента да никоме не открива ту цифру, и сама свесна да је превисока.

Осим баснословног хонорара, Одри Хепберн је за тумачење Наташе Ростове добила и најмодернији аутомобил са личним возачем, као и 500 долара недељно за свакодневне расходе. Касније је признала да јој је то била најтежа улога у каријери.

Сценарио филма Рат и мир написан је првобитно на 506 страница, а преписиван је и преправљан пет пута како би био скраћен на максимално допуштен обим за филмску екранизацију. У том процесу многе сижејне линије су скраћене или избачене, па се филм свео на љубавну причу главних јунака, а био је номинован за Оскара у три категорије. Добио је Златни глобус за најбољи страни филм (снимљен је у копродукцији са Италијом).

Холивудски успех подстакао је совјетске власти да почну да размишљају о екранизацији романа, а тај посао од државног значаја поверен је Сергеју Бондарчуку, истакнутом совјетском редитељу и глумцу иза кога су већ стајали међународни филмски успеси.

За филм је издвојен у то време огроман буџет у износу од осам милиона рубаља (око девет милиона тадашњих америчких долара), а изашао је у четири дела, у укупном трајању од око седам сати.

Сниман шест година, Бондарчуков Рат и мир имао је око 135 милиона гледалаца само у домаћим биоскопима, а освојио је Гран при Московског међународног филмског фестивала (1965) и Оскара за најбољи филм на страном језику (1968).

Бондарчук је играо Пјера Безухова, Вјачеслав Тихонов Болконског, а балерина Људмила Савељева Наташу Ростову.

Толстојев роман Рат и мир имао је и неколико телевизијских адаптација, почев од Би-Би-Сијеве из 1972. године, са Ентонијем Хопкинсом у улози Пјера Безухова, за коју је добио награду Бафта.

Потом је 2007. године уследила европска копродукција Рат и мир у којој је учествовало пет земаља - Русија, Француска, Немачка, Пољска и Италија, али се творци тог ТВ серијала нису много бринули о томе да аутентично пренесу збивања из романа. Тако је, на пример, Николај Ростов у роману био секундант Долохову, а не Пјеру.

Иако би данас - због затегнутих политичких односа Европске уније и Русије била тешко замислива слична копродукција, Би-Би-Си намерава да бар пет од укупно шест епизода ТВ серије Рат и мир сними у Русији.

Чувени Толстојев роман имао је и више оперских верзија и позоришних адаптација, Радио Би-Би-Си 4 је током протеклих новогодишњих празника емитовао десеточасовну радио драму, допуњену маратонском акцијом праћења на Твитеру.