Холивуд је декадентан, долазим у Србију!

Легендарни синеаста који је уз Скорсезеа, Кополу, Лукаса, Спилберга међу пионирима новог Холивуда и који је обележио касне 60. и 70. године у светском филму остварењима Последња биоскопска представа, Месец од папира и Дан када су се сви смејали.

Често је о себи говорио као о жртви холивудског система која подржава пропагандну уметност, а своју каријеру посматрао као срушене филмске снове. Ипак, Богдановићево стваралаштво ужива велики значај међу постмодерним редитељима попут Квентина Тарантина и Веса Андерсона.

Они су га и подржали да се на велико платно врати у великом стилу, остварењем Смешна на такав начин.

„Снимао сам документарце, немам Оскара, али имам Грем награду. Прерадио сам филми о Џону Форду, интервјуисао Спилберга и Иствуда и написао још једну књигу о свим глумцима које сам познавао. Режирао сам ТВ филм о Натали Вуд, епизоду 'Породице Сопрано'. Глумио у неколико филмова својих колега. А онда је дошло време да се вратим играном филму“, каже Богдановић.

И снимио је у вудиаленовском фарсичном маниру бриљантну комедију о познатим лицима са Бродвеја. То је и лична посвета делима Ернста Лубича, али и класицима које је Богдановић и сам стварао седамдесетих година.

О новом Холивуду Богдановић нема баш добро мишљење.

„Није посебно духовит, нажалост. Мислим да је Холивуд у периоду декаденције. Уводи, наставци – филмови који коштају милионе долара – не волим такву врсту производње филмова. То није за мене“, објашњава редитељ.

Уз Славка Воркапића, Зорана Перишића, Карла Малдена и Стива Тешића, Богдановић је међу славним Србима у историји Холивуда.

Размишља о томе да снима у Србији. „Моја сестра је одувек желела да сними документарац о нашој породици. Надам се да ћемо то урадити. Био сам у Београду недавно, пре две године. Људи су дивни. Размишљам на ту тему интензивно“, истиче Богдановић.

Питер Богдановић нам се пожалио да су му на путу из Лос Анђелеса за Венецију изгубили кофере и да му се то никада није догодило када је долазио у Београд.