Гашење села занимљивa тема и ван граница земље

Између светске премијере у Карловим Варима, награда на домаћим фестивалима и предстојеће београдске премијере, филм Одумирање у режији Милоша Пушића добио је награду екуменског жирија за најбољи филм на фестивалу у Котбусу у Немачкој.

Протагониста и продуцент филма Бранислав Трифуновић објашњава зашто је тема гашења српског села занимљива и ван граница земље.

Заснован на позоришној драми Душана Спасојевића играној у „Атељу 212“, филм Одумирање прати судибну породице у селу из кога као и из многих у Србији, млади одлазе у градове или иностранство у потрази за бољим животом.

Уведени су нови ликови, а реплике и ситуације третиране су из филмског угла.

Из камерне драме насправљен је искорак у прелепу природу која постаје активан учесник у филму, јер питање одласка увек се везује за то одакле се одлази.

„Мислим да се о тој теми јако мало говори, а то је што се мене тиче, један од горућих проблема. Тако да смо ми успели да ту неку породичну драму спроведемо на један локал-патриотски чин, да некако освестимо проблем о коме се јако мало говори, да мало скренемо пажњу на те неке људе“, каже глумац и продуцент Бранислав Трифуновић.

Продуцентских мука око снимања, свакако је било, јер снимити филм у Србији равно је подвигу. Било је и срећних околности. За причу су се заинтересовали у продуценти из Швајцарске.

„Таквих прича има свуда у свету, а оно што много више занима те људе у иностранству то су ти међуљудски односи, то је оно где ми добијамо. То је та емоција коју је тај филм успео да произведе и да су реакције готово исте - однос мајке сина, комшије, пријатеља, однос према природи, однос према животињама, да је то нашло пут до њих“, објашњава Трифуновић.

А да ли је домаћа публика спремна да иде у биоскоп и гледа драмске и проблемске филмове са озбиљним насловом попут Одумирања, видећемо након београдске премијере.