Николас Кејџ: Најбоље заборавити Оскара

Николас Кејџ је на Лидо стигао у великом стилу.

Харизматични глумац уморног погледа, који је у Холивуду деведесетих уживао статус звезде „А“ категорије, захваљујући филмовима Напуштајући Лас Вегас за који је награђен Оскаром и хитовима Национално благо, Стена, Украдено лице, каријеру је започео под теретом славе свог стрица Френсиса Форда Кополе, који је утицао на његово опредељење.

„Сродство са Кополом ми није отежавало ништа, поносан сам на своју фамилију. Ја сам из професионалних разлога променио презиме, али званично никада нисам. Никада то не бих урадио“, рекао је Кејџ.

„Знао сам да презиме Кејџ звучи егзотично, једноставно, памти се. Свидело ми се“, објаснио је глумац.

У филмској индустрији познат је по специфичној глуми - по жртвама које је подносио ради упечатљивости у појединим улогама, али и по критикама.

„Можда, не знам како би описао свој имиџ у Холивуду и то како су разне вести о мени доспеле на интернет. Филмска индустрија је једина на свету у којој ако пуно радиш онда те критикују. Мене то не занима, ја радим пуно, волим да радим, знам ко сам. Нисам одговорио очекивањима, волим да рушим правила и превазилазим границе. Увек сам имао концепт да не желим да се уклопим у одређени глумачки формат“, наводи Кејџ.

„Шон Конери ми је једном рекао да најбоља ствар коју неко може да уради када добије Оскара, јесте да заборави на њега. То сам и урадио. Оно како ме људи доживљавају не могу да контролишем. То није у мојим рукама“, истиче Николас.

У најновијем филму Џо, драми о насиљу, хипокризији и искупљењу која долази и у српске биоскопе, Николас Кејџ је остварио снажну интерпретацију бившег затвореника. Ипак у будућности, изненадио нас је када је рекао да себе види као део азијске кинематографије.