Читај ми!

Научници открили кључне делове мозга у којима би могао бити „извор" психозе

Истраживачи су препознали да се дисфункције у два посебна мождана система код људи, могу повезати са већим ризиком од добијања психозе. Откриће отвара пут новим третманима менталних поремећаја.

Научници открили кључне делове мозга у којима би могао бити „извор" психозе Научници открили кључне делове мозга у којима би могао бити „извор" психозе

Нова студија коју је водио тим са Универзитета Станфорд помаже нам да разумемо како се симптоми психозе јављају, што би могло довести до бољих третмана и интервенција за психозу и друга стања менталног здравља са којима је психоза повезана.

Психоза укључује одвајање од стварности, као што су халуцинације и заблуде. Може се појавити самостално, али је такође део стања попут шизофреније и биполарног поремећаја, које научници још покушавају да у потпуности открију.

„Нови рад пружа добар модел за разумевање развоја и прогресије шизофреније, што је изазован проблем“, каже когнитивни неуронаучник Каустуб Сјупкар са Универзитета Станфорд.

Сјупкар и његове колеге су прегледали снимке скенирања мозга 445 људи са стањима која укључују аутизам, синдром поремећаја пажње и хиперактивност, рану психозу и синдром делеције – стање које условљавају гени, и које подразумева повећани ризик од психозе и шизофреније. Такође су посматрали снимке скенирања 411 здравих људи као контролну групу.

Користећи посебно креиран алгоритам научници су утврдили разлике у функцијама мозга између те две групе – што их је довело до две кључне области мозга који утичу на наше понашање и реакције.

Нова студија је показала и да синдром делеције (заостајање у психичком и физичком развоју, прим.н) може бити користан за анализе симптома и ризика од настанка психозе.

Разлике у наведеним областима биле су значајне и јаче код особа са делеционим синдромом и психозом, и код особа са психозом непознатог порекла, открили су истраживачи.

„Ова повезаност јача наше разумевање психозе као стања са препознатљивим и доследним утицајем мозга. Овај процес нарушава нормално функционисање когнитивне контроле, дозвољавајући одређеним мислима да доминирају, што резултира симптомима које препознајемо као психозу”, каже Вајнод Менон, когнитивни неуронаучник са Универзитета Станфорд.

Следећи корак може бити развој третмана на основу ових открића. Део потешкоћа у лечењу психозе је то што се тешко види какве ефекте различите методе имају на мозак, али сада научници и лекари могу бити прецизнији у погледу тога – где да траже.

Постојећи приступи лечењу психозе, укључујући транскранијалну магнетну стимулацију и фокусирани ултразвук, могли би бити прилагођени на циљање ових специфичних можданих центара код младих људи који су у ризику од психозе, кажу истраживачи.

Тим такође жели да помогне у смањењу стигме и повећању подршке особама са психозом.

Истраживање је објављено у часопису Molecular Psychiatry.

петак, 03. мај 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво