Читај ми!

Алергије на храну имају пандемијске размере

У Србији 20 одсто деце до седам година има алергију на храну. Процењује се да алергије на храну коштају сваку породицу у Србији 40 одсто више од просечне потрошачке корпе. Колико је код нас развијена свест о животу са алергијама и интолеранцијом на храну за РТС говори Снежана Шундић-Вардић, председница Националног удружење за помоћ и подршку особама са алергијама.

Алергије на храну имају пандемијске размере Алергије на храну имају пандемијске размере

Алергије, које укључују храну, лекове, поленске алергије, алергијска астма и алергија на гриње, утичу на најмање 20 одсто популације у Србији, односно око 1,4 милиона становника у нашој земљи има алергије. Пораст алергије на храну у Србији, представља стварну и сталну претњу јавном здрављу.

„Све је већи број особа са атопијском конституцијом, све је већи број беба које се рађају са првим назнакама и симптомима атопије, што укључује атопијски дерматитис, убрзо потом и алергију на храну. Већ око треће до седме године крећу неке инхалаторни алергени и све је то такозвани атопијски марш који може резултирати алергијском астмом“, објашњава Снежана Шундић-Вардић.

Може се рећи да влада буквално пандемија алергијских болести и код нас и у свету, додаје гошћа Јутарњег програма. Нутритивне алергије и алергије на лекове или убод инсеката често доводе и до анафилактичког шока, као и алергијска астма. Једини лек у таквим ситуацијама је адреналиски инјектор, који код нас још увек није регистрован.

„То је такође један аларм и ми као удружење већ неколико година уназад заговарамо увођење савремених терапија, мада се за адреналински инјектор већ не може рећи да је савремена терапија јер га све земље у свету и региону имају, чак га дају пацијентима у превентивној здравственој институцији“, наглашава Шундић-Вардић.

Најчешће нутритивне алергије су на млеко, јаја, пшеницу, кикирики, орашасте плодове, соју, морске плодове, рибу и то не треба мешати са интолеранцијом на одређену намирницу.

Пошто у нашој земљи не постоји ни регистар пацијената са алергијама, углавном се узимају статистички подаци из Европе, па тако је установљено да је за 40 одсто скупља храна без алергена.

„Међутим то није главни проблем који брине родитеље када уписују децу у вртиће и школу. Проблем је то што су оброци у овим установама необезбеђени и деца са алергијама немају оброке који су прилагођени њиховој исхрани без алергена, тако да се захтева велики удео родитеља у целој тој причи“, истиче председница Националног удружење за помоћ и подршку особама са алергијама.

Родитељи су принуђени да буду у контакту од кувара, организатора екскурзија или рекреативне наставе, агенције, од вртића, школе само да би омогућили да дете оде безбедно на излет или у вртић, или продужени боравак.

Удружење у оквиру свог пројекта „Храна под лупом“ већ годину дана објављује недељне јеловнике без алергена са рецептима који не садрже осам најчешћих алергена у храни. Такође, упутили су и позив за заинтересоване да ове недеље направе јело без алергена, објаве на друштвеним мрежама и могу учествовати у наградном конкурсу.

четвртак, 13. јун 2024.
16° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије