Тарнеров синдром – рано откривање за будући квалитетан живот

На сваких 2.500 новорођених девојчица, једна се роди са Тарнеровим синдромом, показују статистике. У Србији за годину дана дође на свет око двaдесет девојчица без једног „икс“ хромозома или је он мутиран, па могу имати проблем са успореним растом.

Ива Омрчен, некада је била девојчица са Тарнеровим синдромом, а данас се бави новинарством и потписује емисију РТС-а Место за нас.

„Негде на самом рођењу, због отока на ногама, посумњали су лекари да нешто није како треба, урађен ми је кариотип и на основу тога су дошли до закључка да се ради о Тарнеровом синдрому“, рекла је Ива и додала да су после тога уследиле компликације као што су честе упале ушију и коарктација аорте, што је додатно указало да се ради о том синдрому.

Докторка Тања Миленковић, дечји ендокринолог из Института за мајку и дете, каже да је Тарнеров синдром нешто што се не препознаје баш једноставно.

„Клинички не морате да имате апсолутно ништа, касније кроз анамнезу ипак видите да су постојали неки проблеми, али свака девојчица с ниским растом, треба да се размотри као Тарнеров синдром. Данас је то једноставно, урадите кариотип и ако је он кормалан ви исључујете Тарнеров синдром“, рекла је гостујући у Јутарњем програму, др Миленковић.

Редовне контроле од суштинске важности 

Додаје да је рана дијагностика изузетно важна јер тако може да се на време утиче на различите поремећаје који се јављају због Тарнеровог синдрома.

„Ако ви дате терапију хормоном раста на време, око четврте или шесте године живота, ви можете да очекујете да ће девојчица имати социјално прихватљиву висину. Такође, честе упале ушију на пример, могу да доведу до обољења слуха, ако се не лече. У суштини ви трагате, проблем по проблем, редовно контролишете стање и на крају имате један квалитетан живот једног младог човека који је задовољан собом“, објаснила је докторка.

Ива каже да је имала прилично нормално детињство и да су, како наводи, и друштво и родитељи радили на томе да се то „не примећује“. Ипак, када је постала тинејџерка, истраживала је и читала о Тарнеровом синдрому и схватила да је на неки начин „различита и ретка“.

Докторка Миленковић наглашава да се Тарнеров синдром лечи али да се не може излечити.

„Поента је да човек у животу буде срећан. Неко може да има Тарнеров синдром, и да живи квалитетан живот и то важи за многа друга обољења и стања", рекла је др Миленковић.

Ива је девојчицама које имају Тарнеров синдром послала посебну поруку: „Будите јаке, будите упорне. Висина није ништа, имамо штикле и то је то“. 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 02. мај 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво