Да ли је коронавирус опаснији од САРС-а или пандемије грипа 2009. године

Већина нас се сећа панике која је настала када се појавила епидемија САРС-а 2002-2003. године, која се из Кине проширила у 26 других земаља, али је обуздана после осам месеци. Но, много свежије је сећање на пандемију вируса грипа H1N1 из 2009. године који се појавио у Мексику и проширио светом упркос свим настојањима да се сузбије.

О тежини и смртности новонасталог корона вируса, кога научници називају 2019-nCoV, веома је тешко дати прецизну процену када се подаци мењају из часа у час. Током пандемије грипа из 2009. године, први извештаји су говорили да је било 59 смртних случајева на око 850 потенцијално заражених пацијената, што је сугерисало јако високу стопу смртности од седам одсто.

Међутим, првобитни подаци о 850 случајева били су потпуно погрешни. Много заражених овим вирусом је имало блаже симптоме и нису прошли било какав вид контроле кроз систем здравствене заштите, самим тим нису ни урачунати у број заражених. После неколико месеци, када је прикупљено много више података о пандемији у различитим земљама у којима је дошло до епидемије грипа - испоставило се да је вирус H1N1 много безопаснији него што се мислило у првим недељама. Смртност је била мања од 0,1 одсто и потпуно је била у складу са осталим познатим типовима вируса грипа.

У случају САРС-а, током осам месеци трајања епидемије, смртност је била нешто мања од 10 одсто.

Почетни број смртних случајева није показатељ стопе смртности вируса

Као и код пандемије из 2009. године, иницијални извјештаји из Вухана говорили су да је до 20. јануара забележено шест смртних случајева од 282 оболела код којих је потрврђено присуство коронавируса. Већ 28. јануара било је 106 смртних случајева и око 4.500 оболелих.

Када се посматрају ови бројеви, долази се до рачунице да је стопа смртности око два одсто, што је врло високо за респираторне вирусе. Али прави број заражених појединаца међу становништвом није познат и вероватно је много већи од 4.500 оболелих. У Вухану можда има и 50.000 или 100.000 додатних случајева који су остали неоткривени. У том случају, стопа смртности коју изазива коронавирус би била у распону од 0,1 ди 0,2 одсто.

Да ли је коронавирус толико смртоносан

Срећом по људе, патогени попут 2019-nCoV не могу бити и смртоносни и остати неоткривени. Као пример, професор наводи хипотетичке примере тешког и лаког респираторног вируса.

Уколико је у питању тежи вирус, симптоми ће бити израженији, изненада ће се појавити, биће интензивнији и довешће до тешког стања или чак и смрти оболелог, због чега ће пацијент неминовно бити смештен у болницу у ранијој фази инфекције. Овакви респираторни вируси су обично смртоносни, али се могу држати под контролом.

Код вируса који имају много лакшу симптоматологију, пацијенти много дуже остају у асимптоматском или благом симптоматском стању, симтоми се јављају постепено, а потреба за хоспитализацијом и смртност ће бити јако ретке. Овакве инфекције се тешко откривају и самим тим их је тешко контролисати, али су, срећом и мање смртоносне.

Но кључна карактеристика која се мора испитати у ова два вида болести, јесте да ли је оболели клицоноша и пре појаве симптома болести или обрнуто. У случају САРС-а код пацијената су се прво појављивали симптоми па је он био заразан. Зато је САРС брзо стављен под контролу.

У случају пандемије вируса грипа Ха1еН1 из 2009. године, пацијенти су били преносиоци вируса дан пре појаве првих симптома. То је значило да и најстроже мере контроле нису могле да зауставе бар 20 одсто потенцијалних преносилаца заразе, једноставно зато што нису имали никакве симптоме.

Може ли се зауставити ширење заразе по свету

У случају коронавируса изгледа да се зараза преноси са човека на човека и пре појаве првих симптома. Међутим, то још увек није са сигурношћу доказано. Да би се одговорило на питање може ли се контролисати међународно ширење вируса и да ли ће контрола и изолација фебрилних путника бити ефикасна у успоравању ширења епидемије, професор опет нуди подсећање на 2009. годину.

У то време професор Бони је радио у болници за тропске болести у Хо Ши Мину у Вијетнаму и поступци које су тамо предузимани заснивани су на обједињеним подацима који су стизали о пристиглим путницима, њиховим сиптомима, броју изолованих и дијагностичким подацима које су добијали свакодневно.

Подаци су прикупљени током прва три месеца пандемије и обухватили су укупно 760.000 путника који су авионом стигли из иностранства. Сумњало се да је око 1.000 путника било позитивно на грип. То је отприлике један путник на свака три долазна лета. Већина ових вирусно позитивних особа изолована је и лечена у болници за тропске болести.

Током раних фаза пандемије, око 80 одсто „заразних дана“ ови пацијенати су провели у изолацији, чиме је ефективно смањена брзина преноса вируса за петину.

С једне стране, ово се може третирати као успех. Улазак вируса у град је успорен, а епидемија која је изгледала као неизбежна средином јуна, задржана је до краја јула.

С друге стране, поред око 200 случајева позитивних на грип који су пристигли током тромесечног карантина, било је вероватно на десетине случајева који су били у „пре-симптоматској“ фази и прошли неоткривени. Грипу није било суђена да буде локално зараза, сматра професор Бони.

„У овом тренутку,  ми изгледа као да је озбиљност и профил преноса 2019-nCoV негде између САРС-а и грипа H1N1 из 2009. године“, наводи професор.

Ако је ово тачно, провера аеродрома, изолација оболелих, праћење кретања оболелих и напори да се одржи друштвена дистанца, могу бити довољни у неким градовима да одложе или одбаце први талас заражених. Тек у наредних месец или два моћи ће да се види колико брзо ће се ширити зараза која је пренета ван Кине.

Уз мало среће, неки градови ће моћи да контролишу заразу. Отвореном научном сарадњом можемо научити које стратегије сузбијања најбоље делују, припремајући се за неку следећу пандемију која ће се појавити наредне деценије, каже на крају текста професор Мићај Бони.