Рак грлића материце – пацијенткиње у Србији све млађе

„Тегобе код малигних болести најчешће не постоје и зато су малигне болести веома подмукле. Редовне контроле су кључ превенције настанка свих малигних болести па и превенција карцинома рака грлића материце“, нагласила је гостујући у Јутарњем програму РТС-а др Бисерка Вукомановић Ђурђевић, патолог са ВМА у Београду.

Када је реч о старости жена које оболевају од рака грлића материце, др Вукомановић Ђорђевић каже да се раније у уџбеницима наводило да су такве пацијенткиње старе око 40 година. Међутим, како тврди, пракса у последњих пет, шест година показује да су пацијенткиње и у трећој па и у другој деценији живота што је, наглашава – поражавајуће.

„Ми имамо девојке које су рођене 1997. године, 1999. године, које имају премалигне болести, које се називају дисплазије грлића материце и које су заправо промене која настају пре карцинома, када, можемо рећи заправо, да је рак излечив, када ми ступамо на сцену и када можемо помоћи пацијенткињи“, објаснила је др Вукомановић Ђурђевић.

Пошто је Србија на другом месту у Европи по броју оболелих жена од рака грлића материце, ако би се наставило тим темпом, докторка Вукомановић Ђурђевић сматра да бисмо 2050. године имали милион нових случајева карциома грлића материце.

„Годишње оболи 60.000 жена од карцинома грлића материце. Говоримо о 21. веку, и говоримо о моменту када имамо разне технолошке процедуре и стручност и спремност лекара да помогну. Од тих 60.000 жена, 30.000 има смртни исход“, рекла је докторка.

Имунитет као један од важнијих фактора заштите 

Када је реч о Папаниколау тесту, каже да је могуће да тај тест некада не покаже постојање инфекције хуманим папилома вирусом.

„Често су са инфекцијом хуманим папилома вирусом, удружене друге, конкурентне инфекције. То је нешто на месту одакле се узима материјал који цитолози анализирају и тешко је анализирати такав материјал. Друга ствар је та коилоцитоза фамозна – један типичан морфолошки знак на ћелијама. Студије су показале да када видимо ту коилоцитозу, да је реч о инфекцији која има мању вероватноћу да ћемо имати карцином“, рекла је докторка.

„Подвлачим да је најбитнија ствар, због чега смо најзахвалнији медијима који нас подржавају, уочити ту старосну границу, и младе девојке, које треба које научити да су неопходни заштићени сексуални односи у које се данас ступа већ са 13, 14 година“, изјавила је докторка и додала да кондоми не дају 100 одсто сигурности у заштити, али да ипак спречавају преношење неких других инфекција. Додала је и да девојке треба да се, после упуштања у сексуалне односе, јаве гинекологу на преглед.

„Померање социолошких активности у касне ноћне сате јесте тековина 21. века наравно, али је нешто што обара наш имунитет, јер говоримо о вирусу, о карциному који је полно преносива болест. Ту је јако важан имунитет – и локални и општи. Спавање је ту јако битна ставка, физичке активности и боравак на свежем ваздуху. Важан фактор је и стрес који обара имунитет“, саветује је др Вукомановић Ђурђевић.