Вирус ХИВ-а нестао код Британца после трансплантације

Истраживачи кажу да је још рано рећи да је пацијент излечен од ХИВ-а. Идентитет мушкарца није објављен, познато је само да му је ХИВ вирус откривен 2003. године, а девет година касније и Хоџкинова болест, малигно обољење лимфоцитног ткива.

Током борбе против рака ишао је на хемотерапију, после чега је од даваоца отпорног на ХИВ добио матичне ћелије. И рак и ХИВ су након тога ушли у ремисију. На овом случају раде истраживачи са Универзитетског колеџа у Лондону, Краљевског колеџа у Лондону, Кембриџа и Оксфорда.

Други пут се дешава да је пацијент који има ХИВ вирус након таквог лечења ушао у ремисију. Пре десет година пацијент из Берлина имао је трансплантацију коштане сржи, такође од даваоца са природним имунитетом на вирус, преноси bbc.com.

Број људи који су отпорни на ХИВ вирус је мали 

Тимоти Браун се од тада наводи као прва особа која је победила ХИВ/сиду, иако је на њему примењен много агресивнији приступ лечења.

„Постизањем ремисије код другог пацијента, користећи сличан приступ, показали смо да случај берлинског пацијента није аномалија“, наводи професорка Равиндра Гупта, са Универзитетског колеџа у Лондону, која учествује у истраживању.  „То се заиста догодило због лечења, тиме је елиминисан ХИВ вирус из њихових тела“, додала је Гупта.

Професор Едуардо Олаварија, са Краљевског колеџа у Лондону, који је такође део истраживања, каже да успех даје наду у потрази за дугоочекиваним леком за ХИВ и сиду.

Међутим, постоји веома мали број људи који су отпорни на ХИВ вирус, а који имају две мутиране копије CCR5 рецептора. То значи да вирус не може да уђе у ћелије које углавном зарази.

Лондонски пацијент добио је матичне ћелије од даваоца са том специфичном генетском мутацијом, која га је учинила отпорним на ХИВ. Ипак, ћелије које и даље имају у себи ХИВ вирус, годинама након лечења остају у телу, али у стању мировања.

Опоравак пацијента из Берлина није случајан 

Британски истраживачи кажу да је лечењем могуће циљати CCR5 рецепторе код оних који имају ХИВ вирус, сад кад знају да опоравак берлинског пацијента није случајност. 

Професор Грахам Кук, са Националног института за истраживање здравља, каже да су резултати охрабрујући. „Уколико будемо боље разумели зашто је та процедура код неких пацијента успешна, а код других није, бићемо ближе крајњем циљу – леку за ХИВ. У овом тренутку процедура и даље носи превише ризика да би била коришћена на пацијентима којима иначе иде добро“, рекао је др Кук. 

Доктор Ендрју Фридман, са Универзитета у Кардифу, каже да је реч о интересантном и потенцијално значајном истраживању. Међутим, истиче да је потребно обавити додатна тестирања, како бисмо били сигурни да се вирус касније неће поново појавити.

„Иако овај начин лечења очигледно није практичан за лечење милиона људи широм света, извештаји попут овог би могли да помогну у доласку до крајњег циља а то је лек за ХИВ“, каже Фридман. У међувремену, како наводи, фокус треба да буде на раном дијагностификовању ХИВ вируса и на томе да пацијенти одмах крену са антиретровирусном терапијом јер то може да спречи да вирус пређе на друге и да људима који имају ХИВ омогући да нормално живе.