Од првог коришћења марихуана оставља промене на мозгу младих

Било је наговештаја да чак и мале дозе марихуане изазивају промене на мозгу, наглашава главни истраживач студије, Катарина Ор, професор на Универзитету „Свинборн“ у Мелбурну, у Аустралији.

Професорка Ор, у чланку објављеном у часопису Неуросајенс (Journal of Neuroscience), како преноси Ројтерс, навела је да су, на основу резултата експеримената којима је проучаван ефекат канабиса на мозак животиња, имали разлога да верују да се промене на мозгу могу појавити чак и у најранијим фазама употребе марихуане.

Међутим, највеће изненађење код истраживача је изазвао степен уочених промена, истакла је професорка Ор.

Уколико се узме у обзир да око 35 одсто америчких тинејџера користи марихуану, нови резултати су забрињавајући, истичу научници.

Професорка Ор и њене колеге уочили су повећање волумена сиве масе у подручју мозга који је богат канабиноидним рецепторима. Сива мождана маса је иначе састављена од нервних ћелија задужених за сензомоторну перцепцију и контролу мишића.

Како би се подробније истражио утицај умереног коришћења марихуане на развој мозга, тим професорке Ор је анализирао снимке скенирања мозга прикупљене за потребе једне веће студије којом се испитује развој мозга адолесцената.

Истраживачи су упоређивали снимке мозга 46 14-годишњака који су изјавили да су користили марихуану једном или два пута, са снимцима 46 вршњака који нису, а са којима су били уједначени по узрасту, полу, способностима, пубертетском статусу, коефицијенту интелигенције, социо-економском статусу и употреби алкохола и дувана.

Истраживачи су уочили јасне разлике између ове две групе тинејџера, за које су претпоставили да су последица употребе марихуане.

Научници, ипак, признају да студија није доказала да је марихуана довела до ових разлика, јер нису имали њихове снимке пре но што су користили канабис.

Како би решили овај проблем, истраживачи су анализирали снимке треће групе тинејџера који нису пробали марихуану пре скенирања мозга у 14 години. Када је са овом групом поновљено снимање после две године, њих 69 је изјавило да су марихуану користили барем десет пута.

Њихови снимци мозга на узрасту од 14 година нису се разликовали од снимака деце која нису користила канабис до 16. године – на основу чега су истраживачи закључили да није било урођених разлика у мозгу које могу да предвиде ко ће постати корисник марихуане.

Резултати до којих је дошао тим професорке Ор можда указују и на озбиљне последице које марихуана има на мозак тинејџера. У узорку корисника канабиса већи волумен сиве масе захваћених делова мозга био је у корелацији са смањеном брзином психомоторне перцепције и повећаним нивоом анксиозности две године касније.

Већи волумен сиве масе у подручјима мозга богатог канабиноидима може утицати и на нормалне развојне процесе који се називају „резидба“. Како објашњава професорка Ор, када се млади мозак развија, неисправни или непотребни неурони се отклањају, али када систем не ради исправно, те ћелије остају у сивој маси.

Нови резултати само су корак ка разумевању утицаја канабиса на младе мозгове, сматра доктор Мајкл Линч, токсиколог и лекар хитне медицине, директор Токсиколошког центра у Питсбургу. Линч сматра да ће мозгови адолесцената постати све рањивији, како због дроге, тако и због загађења ваздуха.

Доктор Линч наглашава да, уколико се нормални процес „резидбе“ у мозгу не одвија правилно, ни мозак неће радити како би требало, али мисли да се из ове студије не могу извести коначни закључци.