Десетина планете гојазна

Гојазност је глобални проблем који данас погађа једног од десет становника света, повећава се како у богатим тако и у сиромашним земљама, а у многима више погађа децу него одрасле особе, показало је најновије истраживање у коме се наводи да је у свету гојазно више од 107 милиона деце и 603 милиона одраслих.

Истраживање тима научника са Универзитета Вашингтон у Сијетлу показало је да је гојазност утростручена међу децом и младим људима у земљама попут Кине, Бразила и Индонезије, јавља АП.

Ти бројеви посебно су узнемирујући јер значе да је све више младих људи на путу да буду гојазне одрасле особе, код којих ће се развијати болести као што су дијабетес, срчана оболења и низ канцера, сматрају неки стручнајци.

Истраживање је данас објављено у онлајн издању часописа Њу Ингланд џорнал оф медисин и представљено је на састанку стручњака за науку о исхрани у Стокхолму. Истраживачи су испитивали 195 земаља, иако подаци у многима од њих нису комплетни или не постоје, па су користили претпоставке и математичке моделе да би употпунили празнине.

Упркос ограничењима, ово је најбоља слика гојазности на глобалном новоу, тврде стручњаци. У извештају се наводи и да су стопе гојазности удвостручене у 73 земље у периоду од 1980. до 2015. године. Међу земљама у којима је значајно порасла су Авганистан, Бугарска, и Демократска Република Конго.

На светском нивоу, око пет одсто деце и 12 одсто одраслих били су гојазни у 2015. години. У САД је гојазно око 17 одсто деце и 38 одсто одраслих особа.

Међу 20 највећих земаља, САД има највишу стопу гојазности међу децом и младима, а Бангладеш најмању. Египат има највишу стопу гојазности међу одраслима, а Вијетнам најмању.

У добре вести истраживачи су убројали чињеницу да су бољи лекови и други системи здравствене неге помогли људима да живе дуже, упркос здравственим проблемима изазваним дебљином.

Истраживачи такође нису утврдили повећање стопе смртности или инвалидности, услед гојазности. Али, с обзиром на то да се ниво гојазности повећава, потребно је под хитно осигурати бољу исхрану и учинити друге напоре да се спречи нездраво гојење, закључио је водећи аутор студије доктор Ашкан Афшин.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 26. мај 2024.
19° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије