Смедеревска тврђава припрема документа за Унескову Листу светске баштине

У организацији Републичког завода за заштиту споменика културе Београд и Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево одржана је презентација номинационог процеса „Смедеревска тврђава од престоног града до светске баштине“, а поводом покретања процедуре уписа Смедеревске тврђаве на Листу светске баштине Унеска.

Смедеревска тврђава је споменик културе од изузетног значаја, који се од 2010. године налази на прелиминарној листи Унеска. Процес номинације је дугачак и бројни су услови који морају да се испуне како би се израдио номинациони документ, који ће бити предат Центру за светску културну баштину Унеска.

„Ми смо још увек у раду, још увек у проналажењу решења шта је универзална вредност Смедеревске тврђаве. Међутим, дошли смо до тог нивоа да имамо довољно података, да смо урадили довољну количину и докумената и довољан број података унели у наш номинациони документ, да бисмо могли сада да размишљамо и о томе да би евентуални упис заиста могао и да предстоји. Наравно, до уписа има још пуно, неће то бити тако брзо, али је чињеница да ако не завршимо документ, нећемо бити ни предаје Центру за светску културну баштину па ни уписа“, објаснила је Маја Ђорђевић, археолог Републичког завода за заштиту споменика културе Београд.

Процес номинације за Унескову Листу светске баштине, укључује и подршку локалне заједнице. Стручњаци се надају, да ће се и поред проблема, попут железничке пруге која се налази готово уз саме бедеме, близина робне луке, као и високе воде Дунава које често плаве ово историјско здање, препознати универзална вредност Смедеревске тврђаве.

„Надам се да ће овај процес у коме смо сада када је у питању сам номинациони процес, значи објективно сагледавање вредности Тврђаве све оно што је неопходно да она дође на ту листу, да прође евалуацију експерата који ће процењивати и ово како смо ми као тим који се бави номинационим досијеом то одрадили и презентовали, али и оно што ће они видети на терену, какав је однос грађана, локалне заједнице, читаве државе. Ако препознају, без обзира на те проблеме, постоји поред вредности и тај дух спремности и препознавања вредности, сигуран сам да ће то на крају резултирати тим великим циљем“, рекао је Дејан Радовановић, директор Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево.

Смедеревска тврђава је највећа равничарска тврђава у Европи и једини сачувани српски средњовековни двор. Саградио ју је Деспот Ђурађ Бранковић у периоду од 1428. до 1439. године, као управно, војно, привредно, културно и црквено седиште српске Деспотовине. Данас је део идентитета Смедереваца и свакако најупечатљивији и најпосећенији локалитет у Смедереву.