Различити божићни обичаји

У Русији је обичај да се породице окупљају за столом на Бадње вече, а затим следи посебна вечера без меса. Главно јело се зове „кутја“.

Вечера се припрема од различитих врста житарица које симболизују наду, уз додатак меда и мака и то се сматра „светом вечером“.

Она се сервира на белом столњаку који симболизује бело платно у које је Христ увијен по рођењу, а у просторију се унесе нешто сламе као подсећање на скромно окружење у којем је Исус рођен.

У Украјини је најважнији део прославе вечера на Бадње вече коју зову Света вечера, када се у кућу уноси сноп пшенице.

Тај обичај се назива дидух (дедин дух) и симболише претке и жељу да година добро роди.

У Македонији 5. јануара деца певају божићне песме од врата до врата - то су коледе, а на Бадње вече следи уношење „Бадника“ на кућно огњиште. Дрво се пре тога исече на три дела, што представља Свето тројство, а сва три дела у кућу унесе отац.

У Грузији на Бадње вече се чека да сат откуца 12 пута, а затим почиње вечера уз традиционално грузијско вино.

Верници Јерусалимске патријаршије за Бадњи дан и Божић обилно једу слаткише - најчешће кадаиф. За Божић се традиционално справља посебан оброк припремљен од јагњећег меса.

У Грчкој, која је прешла на нови календар, деца на Бадње вече иду од куће до куће и певају божићне песме, а заузврат добијају слаткише или новац.

За вечеру која се припрема за Бадње вече карактеристичан је „Христов хлеб“, на чијим корама су декорације које обично представљају послове којим се породица бави. За разлику од већине других православних земаља, у Грчкој се за вечеру на Бадње вече служи месо и то јагњетина и прасетина.

У Бугарској се за Бадње вече припрема посебна вечера од 12 јела без меса која симболишу 12 месеци у години. 

У Румунији, где су исто прешли на нови календар, уобичајено је жртвовање прасета, али се прасе жртвује на дан Светог Игнатија 20. децембра, а послужује се тек на божићној трпези.

Верује се да ће дух прасета у наредној години породици донети благостање. Вечера се припрема и по три дана, и састоји се углавном од прасетине на разне начине, сарми, кобасица, а служи се и ћуретина, уз шљивовицу и вино.

Посебност румунске божићне трпезе чини „козонаћи“, то јест колач са сувим грожђем и лешницима, као и обичај да деца за Бадње вече иду од куће до куће и певају божићне песме.