„Алан Форд“ – стрип који је говорио

У доба кад су стрипови били пуни суперјунака који побеђују зло и спасавају свет супермоћима, родио се стрип који није био намењен деци.

Алан Форд је озбиљна критика друштва, историје, политичких уређења испричана на врцав начин.

Главни јунаци, себични, грамзиви, цинични и пре свега сиромашни тајни агенти, осамдесетих година постали су миљеници широм СФРЈ.

То је био андерграунд у свету стрипа и читали су га и они који не воле стрипове.

Један од њих био је и Теофил Панчић, све док се није сусрео са Аланом Фордом.

„Нисам одрастао на суперхеројима, то је било досадно, али је Алан Форд био андерграунд, сензибилитет у стрипу, који је заправо код нас у СФРЈ, имао улогу катализатора забрањених мисли и социјалних опсервација“, каже новинар недељника Време.

Алан Форд никада није преведен на енглески.

А у Француској, Бразилу и Данској је изашло само неколико бројева.

Антијунаци који увек некако победе негативце, заправо су били слика и прилика тадашњег југословенског друштва. Лако се било поистоветити са њима.

Роберт Чобан, власник и директор издавачке куће „Колор прес груп“, која у Србији издаје Алана Форда, каже да је СФРЈ тих година у кинометографији, књижевности и музици имала нови талас, а на глобалном нивоу врхунски истанчан смисао за хумор и естетику.

Алан Форд се у то, додаје, савршен уклопио.

Те забрањене мисли говорили су интелигентни одрпанци, жртве свеукупне друштвене неправде.

Ненад Брикси, хрватски новинар, писац, комедиограф, преводећи стрип на српско-хрватски језик, осмислио је неки нови језик којим је говорила једино група ТНТ.

Тај језик је био толико успешан да су многе фразе из стрипа ушле у свакодневни живот широм крхке СФРЈ.

„Брикси је помешао књижевни хрватски и загребачки сленг од којег је истицао негативне елементе и претворио га у квазикрлежијанску високопарну фразу што је нешто што је било вештачки, али је било вештачки на један духовит, померен начин. Изазвало је хуморни ефекат иако је то језик којим нико ни у Хрватској није говорио на тај начин“, објашњава Теофил Панчић.

Радња стрипа дешава се у у Њујорку, а заправо је критика тадашњег италијанског друштва. И не само њега.

То је критика историје коју пишу победници, критика војног врха у којем највиши официри скупо плаћају услуге аматерима који решавају најозбиљније државне послове, корумпираних градских власти које на челу полиције држе неспособног полицајца, само зато јер то њима тако одговара.

Не изостају саркастични коментари, невероватно интелигентне сиротиње као ни изругивање расизму, капитализму, нацизму.

Читај између облака

Радња стрипа је била слојевита. Читали су га они који су тражили забаву и они који су знали да читају између редова. Тачније - између облака.

Теофил Панчић сматра да су Алана Форда могли да га читају и једни и други, само што нису читали исте ствари.

„Као што је 'Металика' бенд за људе који не воле хеви-метал тако је и са овим. У то време стрип је био популистичка забава без претерано великих интелектуалних амбиција. Алан Форд је све то поставио наглавачке. Он је био један духовит, виспрен социјалан интелектуални коментар“, подвлачи Панчић.

Многи љубитељи дешавања у супертајној Цвијећарници ће вам рећи да Алан Форд није био исти када је Брикси престао да га преводи.

Међутим, Алан Форд већ дуго излази и у Србији. И најпродаванији је стрип.

„Одлучили смо се за екавицу јер мислим да се никада у исту воду не може двапут ући. Ако је Бриксијев превод и читаво то окружење одговарало оном времену, промениле су се генерације и нисам хтео да радим носталгију. Нисам хтео да лажирам атмосферу и период из осамдесетих година, јер је то било немогуће“, објашњава Роберт Чобан.

„Клинац који данас има 20, 25 година имао би потпуно другачији однос ако би му се сервирао Бриксијев превод. Колико год он био духовит и генијалан, једноставно промењене су околности и то би можда померило смисао Алана Форда у другом правцу“, закључује Чобан.

Чак и ако никада нисте читали стрип, јасно вам је зашто они који су одрасли уз Магнуса и Бункера (цртачи Алана Форда) и данас некад проговоре Бриксијевим језиком.