Откривен страшан масакр стар 7.000 година

Археолози који су проучавали кости 26 мушкараца, жена и деце сахрањених на локалитету из каменог доба Шонек-Килијанштатен у близини Франкфурта кажу да су пронашли отиске удараца тупим предметом у главу, ране од стрела и намерно поломљене потколенице код неких жртава – како би их спречили или да побегну или да пренесу суморну поруку преживелима.

„Било је то или мучење или сакаћење. Не можемо са сигурношћу да кажемо да ли су жртве биле живе“, рекао је Кристијан Мејер, један од аутора студије објављене јуче у листу Procedings of the National Academy of Science.

Мејер каже да њихова открића дају на значају теоријама које су се појавиле када су недавно пронађена још два гробна места у Немачкој и Аустрији. На сва три локалитета, жртве и починиоци су долазили из културе линеарне керамике (ЛБК), коју су чинили фармери који су у централну Европу стигли 5.500. пре нове ере.

Култура је названа по линеарним тракама којима су украшавали своју керамику. Занимљиво је и да сва три налазишта потичу с краја 600-годишњег присуства ЛБК, што сугерише на то да су се припадници те културе – која се развијала у данашњој Мађарској и дуж Дунава – окренули једни против других.

„Реч је о проналажењу шаблона. Једна масовна гробница јесте спектакуларна, али то је само једна гробница. Али има неколико налазишта из истог периода – тада се шаблон појављује“, рекао је Мејер.

У чланку аутори наводе да „нови докази, заједно са претходним резултатима, указују да масакри целих заједница нису били изоловани инциденти већ честе појаве у последњим фазама ЛБК“.

Крис Скари, археолог са Универзитета Дарам, који није учествовао у студији, сматра да су закључци археолога добро подржани доказима.

„Оно што је веома интересантно јесте ниво насиља. Не само уништавање ривалске заједнице – ако је то био случај – већ систематско ломљење ногу“, рекао је за агенцију АП.

„То указује на технику застрашивања која је била део овог насиља унутар заједнице.“

Мејер, антрополог са Универзитета Мајнц, каже да нико не може са сигурношћу да каже шта је изазвало покољ, али да је, на основу онога што се зна о култури ЛБК, могуће спекулисати. Примера ради, крај ЛБК поклопио се са климатским променама.

„Популација ЛБК проширила се знатно, а то је повећало и могућност сукоба. Такође, бавили су се пољопривредом и били трајно насељени. За разлику од ловаца који су могли да се преселе и тако избегну конфликт, ти људи нису могли да побегну. Додајте то чињеници да је вероватно постојао период суше која је исцрпла све залихе и ето сукоба“, рекао је Мејер.

Према његовим речима, теорију сукоба две различите групе унутар ЛБК подржава и постојање древне границе у близини налазишта Шонек-Килијанштатен.

Археолози су пронашли да се кременом и тоцилом трговало са ове стране „зида“ али не и преко њега – што значи да две групе нису биле родбински везане.

Нападачи су поштедели неке чланове групе, а најчешће жртве су била деца, одрасли мушкарци и старије жене. „Највероватније да су младе жене, којих нема у гробници, отете“, рекао је Мејер.