Зашто падају авиони?

Авион „Ер Азије“,  пријавио је да пролази кроз велике олујне облаке пре него што је нестао, а извештаји указују на то да је капетан тражио дозволу да авион подигне изнад тих облака.

Према Глорији Кулеси из Федералне управе ваздухопловства, време је примарни фактор у 23 одсто свих ваздухопловних несрећа широм света.

Кад год се деси да се неки авион изгуби или сруши, почињу спекулације колики удео у томе су имали временски услови.

На пример, иако још није тачно установљено зашто се авион „Ер Алжира“ са 118 људи, срушио у јулу, у Сахари, постојали су извештаји да се лет AХ5017, сусрео са лошим временом.

Али веома је ретко да само временски услови проузрокују пад авиона, кажу стручњаци.

Уместо тога, најважнији је рад пилота и посаде који одређује да ли ће се инцидент завршити као фатална несрећа, објашњава Силвија Вригли, аутор књиге Зашто авиони падају?. 

„Не могу да се сетим ниједне несреће у којој је време једини узрок пада авиона. Али, наравно, лоши временски услови могу повећати ризик да се нешто тако догоди“, додаје Силвија.

Врло јаке и моћне олује можда могу озбиљно да оштете крила на малим авионима, али пилоти и контролори лета могу то да избегну. Циљ посаде је да лети најмање 16 километара кроз најгоре олује. Радар који се монтира на нос авиона, омогућава да се олује и остале временске непогоде лакше открију и самим тим избегну.

Да ли је време било главни кривац – испитивано је и у случају када се авион „Ер Франс“ изгубио у Атлантику 2009. године. Истражитељи су открили да пилоти и посада нису били довољно обучени да се изборе са толико снажним турбуленцијама које су снашле тај авион.

Нагомилавање леда на крилима или репу, такође може да изазове пад авиона, али пилоти су обучени да то превазиђу. Поред тога, крила су опремљена са „статичким фитиљима“, који штите авион од удара грома. Процењује се да сваки авион бар једном годишње страда од удара грома.

Из Међународне организације цивилног ваздухопловства (ICAO) кажу да је узрок више од половине свих авионских незгода између 2006. и 2011. године била недовољна безбедност писта.