Најјезивија париска атракција

Фантазми, страхови и легенде вековима круже о овом сабласном месту. Током лета, туристи чекају и по четири сата да би сишли низ 130 степеника и прошетали дуж 1,7 километара подземних галерија музеја, смештеног више од 20 метара испод земље, на већој дубини од метроа.

На улазу у катакомбе, на тргу Данфер-Рошро, на југу Париза, стоји упозорење на три језика: „Посета костурници може да остави јак утисак на осетљиве особе и децу“.

Треба рећи да траса дуга 800 метара представља шетњу између зидова сачињених од људских костију и лобања које махом потичу из париских гробља која су „преливала“ у 18. веку.

„Говорило се да се вино претвара у сирће, а млеко згрушава“, каже конзерваторка Силви Робен.

Медицинска знања су била још увек рудиментарна, али су власти схватиле да распадање лешева није добра за јавно здравље, те су одлучиле да их преселе у 800 хектара напуштеног подземног каменолома.

Верује са да је у катакомбама сахрањено шест милиона људи, али тај број није никада званично потврђен, прецизира Робен, додајући да тимови истраживача покушавају да дођу до веродостојне процене.

Године 1810, именована је посебна градска служба која је подигла декоративне зидове, сачињене од потколеничних кости и лобања, иза којих су набацане све остале кости.

Галерије су „улепшане“ разним сликама са поучним цитатима и порукама: „Размислите ујутру да можда нећете дочекати вече, а увече да можда нећете дочекати јутро“.

„Све те кости послагане на декоративан начин говоре нам врло филозофски да смо једнаки пред смрћу“, каже директорка музеја Валери Гијом.

Париске катакомбе су вековима подстицале најразличитије фантазме.

„Израз 'катакомбе', позајмљен од римских катакомби, изазива конфузију јер се односи на свих 800 хектара каменолома који, супротно увреженом мишљену, нису једно велико гробље“, објашњава Робенова.

Конзерваторка наводи да је овај подземни лавиринт некада омогућавао улазак и излазак из града без плаћања намета и да су га често користили шверцери и разни лопови како би умакли полицији.

Како не би били узнемиравани, ови „лупежи“ су смишљали свакојаке грозне приче о отмицама, ђаволу који вреба ходницима и неописивим чудовиштима...

Подземна костурница наставља да потхрањује урбане легенде у којима је реч о масонским окупљањима, сатанистичким ритуалима, нацистичким скуповима, тучама банди, серијским убицама и тајним агентима који ту довлаче „незгодне“ лешеве.

Данас је забрањено улазити у катакомбе под претњом новчане казне (40 евра). Упркос томе, многи „катафили“, у потрази за јаким емоцијама, успевају да се у њих увуку кроз малобројне бунаре.