Срце старо 542 милиона година!

Научници су објавили да су пронашли фосил бића налик шкампу са одлично очуваним срцем и крвним судовима, који представљају најстарији кардиоваскуларни систем.

Назван Fuxianhuia protensa, ово окамењено створење било је примитивни артропод, група зглавкара са спољним скелетом у коју спадају ракови, попут краба, шкампа и јастога, као и инсекти, стоноге и пауци.

Овај изузетан фосил, пронађен у југозападној кинеској провинцији Јунан, датира из времена „Камбријске експлозије“, периода карактеристичном по наглој појави многих животињских врста у периоду од пре 542 до 530 милиона година.

„Ретко се дешава и веома је необично да тако осетљив органски систем буде сачуван у једном од најстаријих фосила“, каже за Ројтерс палеонтолог Сиао Ма из Природњачког музеја у Лондону и један од истраживача чија је студија објављена у часопису Nature Communications.

Меки делови тела животиња обично брзо пропадну после њихове смрти, тако да се у фосилима углавном сачувају само тврди делови, као што су кости, зуби и оклоп.

„Тек у заиста изузетним околностима, мека ткива и анатомски органски системи бивају сачувани у фосилима“, додаје Ма.

Фосил Fuxianhuia protensa приказује тубуларно срце у средини тела са разгранатим системом крвних судова који воде до очију, антена, мозга и ногу животиње.

Кардиоваскуларни систем, у који спадају срце и крвни судови, омогућава кружење крви кроз тело и размену кисеоника и хранљивих материја.

Већина животиња има овакав циркулаторни систем.

Фосил баца ново светло на еволуцију телесне организације животиња и показује да су чак и нека од најранијих бића била слична данашњим животињама.

„Видимо да је још пре 520 милиона година тај систем био знатно комплексан, посебно када је реч о васкуларизацији главе. То нас наводи на закључак да је за нормално функционисање мозак ових врста морао да буде добро опскрбљен кисеоником“, објашњава неуронаучник Николас Страусфелд са Универзитета у Аризони који је, такође, учествовао у истраживању.

Fuxianhuia protensa је био дугачак око 11 центиметара, имао је спољашњи костур (егзоскелет), неколико пари ногу и оклоп на глави, као код шкампа. Имао је и више пари антена и ротирајуће очи које су могле да виде под различитим угловима, навели су научници.

Живео је у плитким морима, а највероватније је умео да плива као и да хода по морском дну. Не зна се, међутим, да ли је био активни предатор или лешинар.

Детаљно очувана унутрашња структура његовог тела је највероватније резултат неке невоље која га је снашла и скончала његов живот.

„Ови фосили су обично последица изненадног укопа - неке катастрофе попут оне која је задесила Помпеју, с тим што овде није била у питању лава већ неко подводно клизиште“, истакао је Страусфелд.