Одзвонило кочијама на Менхетну?

Култним кочијама које возе туристе по њујоршком Централ парку можда је одзвонило, јер је градоначелник Бил де Блазио већ објавио намеру да укине ту атракцију, наводећи да је нехумано држати коње на данашњем Менхетну.

Де Блазио се залаже да уместо кочија буду уведени електрични аутомобили, који ће бити реплике олдтајмера.

Какав год да буде исход, остаје нејасно каква ће судбина задесити коње који сада вуку њујоршке кочије.

Обе стране у спору слажу се око једног - да ће пронаћи уточиште за око 200 коња, колико их је са лиценцом за кочије у Њујорку.

Кочијаши, међутим, упозоравају да затварање градских штала може да има непланирану последицу укидања ретких уточишта за коње који испадну из тркачке индустрије или постану вишак на фармама, чиме ће брже доспети у кланице.

„Да нису дошли у Њујорк, већина ових коња већ би била мртва“, рекао је Ијан Макивер, Ирац који поседује девет коња који вуку кочије у Централ парку и управља кочијама у том граду од 1987. године

То је један од аргумената који доводи до беса противнике тог бизниса који инсистирају да проблем са нежељеним коњима није изговор за опстанак тог нехуманог посла.

„Свако ко иоле брине о коњима никад не би мислио да је њихово заглављивање у саобраћајним гужвама у центру града прави одговор на овај проблем“, сматра Али Фелдман, извршни директор водеће лобистичке групе која се противи кочијама у Њујорку под називом „Њујорчани за чисте, подношљиве и безбедне улице“.

Прошле године је око 140.000 америчких коња отпремљено у кланице у Канади и Мексику, јер су постали прескупи или неисплативи за своје власнике.

 С друге стране, број уточишта за старе коње је мали - само 500 њих постоји у САД.

Макивер наводи пример свог најстаријег коња који је био страшно мршав и запуштен кад га је купио од једног пенсилванијског фармера 1999. године.

Животиња ће најзад отићи у пензију овог месеца и живеће на Лонг Ајленду, после 15 година увесељавања туриста у Централ парку.

Други Макиверов коњ учествовао је на тркама у Аустралији и САД, пре него што је повредио тетиву. Било је планирано да заврши у кланици.

„Када коњу дате посао, он је заштићен“, наводи Макивер.

Противници кочија, пак, кажу да је за многе коње, Њујорк далеко од идеалног и сталног дома.

Према градској евиденцији, од 720 коња који су од 2005. до 2013. године вукли кочије у Њујорку, око 30 одсто њих провело је две године или мање на том послу.

Указује се и на чињеницу да тај број представља заправо коње који јесу добили другу шансу у Њујорку, али нису могли да се прилагоде нити том послу нити градском начину живота.

Власници кочија, међутим, исистирају да су њихови коњи и здрави и срећни, попут оних на селу.

Већина живи у једној од четири штале на Западној страни Менхетна.

Када раде, коњи каскају скоро три километра кроз густ градски саобраћај, између аутомобилских сирена, пре него што стигну до места, недалеко од Централ парка, где их туристи могу изнајмити.

Већина вожњи изводи се у самом парку, али је кочијама дозвољено да иду и до многих других, оближњих градских атракција, попут Рокфелер центра.