Флекица - краљица медвеђе империје на Тари

Медведица Флекица, вероватно једини медвед на Балкану који носи огрлицу за сателитско праћење, креће се у малом кругу око свог станишта на Тари и има два младунца, утврдили су стручњаци из Националног парка Тара.

Ова женка мрког медведа, иначе заштићене врсте, од јуна прошле године носи огрлицу за сателитско праћење кретања које Национални парк Тара од 2006. године спроводи у сарадњи са Биолошким факултетом у Београду.

Meдведица Флекица је добила име по белој флеки на плећки, а захваљујући снимцима са камера и такозваних „фотозамки“ постављених на хранилиштима ловочувари на Тари уочили су да има два мечета.

„Флекица не иде далеко, углавном је код 'куће'. Постоје подаци о њеном кретању у протеклих годину дана из којих се да закључити да се углавном креће подручјем националног парка, јер са собом води мечиће“, рекао је Милан Малинић руководилац службе лова и риболова Националног парка Тара.

Малинић је рекао да је, за разлику од ње, раније сателитски праћено мече Милоје било изузетно покретљиво и знало да са Таре стигне на велику удаљеност до Голије, изнад Рашке, затим да се у јесен врати на Тару и презими у источном делу Босне не марећи за препреке и било какве границе.

У потрази за храном медведи могу да пређу 15-20 километара крећући се углавном ноћу, додао је Малинић.

После „маркирања“, мече Милоје је остало у природи без огрлице, јер је батерија у њој трајала око две године, односно 90 недеља, а онда се захваљујући једној куглици огрлица аутоматски откачила.

„Судећи по траговима, може се рећи да су поједини медведи на Тари још увек активни и да баш сви нису утонули у дубоки зимски сан каквом се обично предају када су ниже температуре и већи снегови“, рекао је Милан Малинић.

Према његовим речима, у брлогу су сигурно медведице које очекују младе у марту или априлу идуће године и медведи који су стекли довољно сала за зимски сан.

Протекле јесени у медвеђем краљевству на Тари и његовој околини није било „инцидената“, односно није забележена штета коју медведи могу да направе у торовима или пчелињацима.

Довољно хране у природи и уредна прихрана медведа на четири хранилишта у Националном парку Тара, разлог је доброг понашања ових животиња током протекле јесени, а медама на хранилиштима ловочувари остављају кукуруз и кланични отпад.

Колико тренутно има медведа на Тари тешко је проценити, каже Милан Малинић, али се на основу трагова које остављају може рећи да је у питању популација између 40 и 50 грла на које се дословно односи изрека „заштићен као тарски меда“.

Забрана лова на медведе у Србији на снази је од 2002. године, а последњи пут медвед на Тари устрељен је у лову 1991. године.