Читај ми!

Реприза

Из историје Београдских излетишта

Београђани, нарочито они имућнији, још у другој половини 19-ог века прихватили су обичај одласка на излете. Говорило се да нам је то "од Турака остануло". Било је то делом и под утицајем Европе где је било врло модерно ићи у природу. Ишло се радо у Топчидер и Кошутњак.

Назив Топчидер постао је од две спојене речи. Топџи - на турском значи нешто што је везано за топове и артиљерију, уопште, а дере - је реч персијског порекла и означава удолину између два брда, којом често пролази каква река или поток.Назив Топчидер постао је од две спојене речи. Топџи - на турском значи нешто што је везано за топове и артиљерију, уопште, а дере - је реч персијског порекла и означава удолину између два брда, којом често пролази каква река или поток. Заслуге за бројност дивљачи у Кошутњаку приписују се принцу Александру Виртенбершком, војном команданту Београда, за време аустријске окупације у првој половини 18-ог века. У шуми надомак града, 1725. године основао је неку врсту зоолошког врта. Како је било највише кошута, цео тај крај је назван Кошутњак. О неким занимљивостима из историја та два излетишта говоримо у вечерашњој емисији. 

Аутор емисије: Алмира Котло.

Код два бела голуба

Autor:
Војислав Карановић

Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије