Одлука је донешена

Одлука је донешена – од данас ћу редовно трчати! Данима се премишљам – има разлога и за и против ове идеје. Треба устајати два сата раније, па после цео дан проводити на послу. Давно коришћену опрему за тренинг треба заменити новом, неношеном. И онда – здрава храна… а ко је спреман на толико одрицање? Ипак, јутрос у огледалу гледам себе обученог у нову спортску одећу… спреман сам да дан почнем трчећи. Узимам јабуку и подсећам себе да умем да будем загризен и истрајем – само ако се довољно заинатим. Ма не само да ћу да истрајем, него ћу и да заволим трчање! Тако ободрен, излазим и стана и ето прве препреке - комшија Мића носи тек истрешен тепих и каже ми: „Комшо, 'ајде да ми помогнеш да пренесем прегршт ствари до стана. Кречимо, па су све ствари однешене у подрумˮ. „Доброˮ - кажем себи - „скратићу трчање, и ово је нека физичка активностˮ. Ствари су пренешене, а ја сам добио упалу мишића и изгубио вољу за трчањем. Још кад сам осетио мирис пецива из пекаре поред зграде, из мене су испарили и последњи трагови јутарње одлучности.