Резултат вишедеценијског рада – представљен комплетан препис „Душановог законика”

Зборник рукописа Душанова законика у седам томова садржи све до сада познате преписе, укупно 27 почев од најстаријих Струшког и Атонског, до Хоповског који је откривен пре неколико година.

Рад на зборнику почео је академијин одбор за изворе српског права 1938. године, настављен је после Другог светског рата, а прва књига објављена је 1975. године.

Учествовале су генерације правника, историчара и лингвиста.

„Издавање Законика цара Душана донетог на саборима 1349. те и 1354. године за нашу науку и уопште за нашу јавност догађај од изузетне важности јер је Душанов законик један од најзначајнијих правних споменика за проучавање законодавства и уопште живота српске средњовековне државе”, изјавила је академик Мирјана Живојиновић.

Закон је усвојен како би се српско царство уредило прописима за све поданике.

Прописана су права и обавезе сталежа и односи међу њима.

На тај начин уводио се ред у држави.

Иако је настао по узору на Византијско право, Душанов законик по много чему је оригинално дело.

„Оригинално је утолико што су многе његове одредбе у ствари потичу из обичајног права, и први пут су практично Душановим законом записани. Ту нема никакве сумње и оригинално је на крају крајева и утолико што у време када је донет, сви законици тадашње Европе су били писани на латинском језику, дакле то је једини законски зборник тога времена који је писан на народном језику”, каже проф. др Ђорђе Бубало, један од уредника Зборника.

„Али не разговорним језиком, него језиком државне канцеларије, Душанов законик је и богат извор српске средњовековне лексике. Ми се ту упознајемо са неким интересантним појмовима за које иначе и овако знамо, појам рецимо себар, или рецимо баштина, или прћија, кефалија и тако даље”, додаје проф. др Виктор Савић.

Оригинални рукопис Законика није сачуван, а преписи се чувају у Народној библиотеци Србије, Универзитетској и Патријаршијској библиотеци, Музеју православне цркве, Библиотеци Матице српске и Народном музеју у Вршцу.

Осим у Србији, постоје преписи и у Русији, Чешкој, Бугарској, Хрватској и Грчкој.