Трамп: Рат допринео поразу републиканаца; ИРГЦ: У Ормуском мореузу се запалила два танкера и тегљач

Администрација америчког председника Доналда Трампа водила је тајне разговоре са Ираном о депортацији иранских држављана, чак и током рата, показују судски документи.

У документима се наводи да је америчка администрација средином октобра планирала да депортује Иранце преко треће, неименоване земље, као и да је током рата одржавала контакте са иранским званичницима ради прибављања путних докумената и проналажења начина за њихово протеривање.

Судија Ана Рејес наложила је америчкој влади да суд обавести 24 сата унапред о сваком коначном плану депортације иранских држављана, као и да пет дана раније достави писано обавештење пре њеног спровођења.

Случај је део судског поступка у којем се тврди да америчке имиграционе службе деле поверљиве податке о иранским тражиоцима азила са иранском владом, чиме их излажу опасности. Министарство унутрашње безбедности САД негирало је да Техерану доставља документацију из захтева за азил.

Стотине имејлова између америчких имиграционих званичника указују на сарадњу две земље у организовању депортације више од 100 Иранаца са три лета, у септембру и децембру 2025. и јануару 2026. године. 

(Танјуг)

Свака држава која помогне Сједињеним Америчким Државама у евентуалним новим нападима на Иран биће третирана као "легитимна мета", изјавио је високи саветник у Исламској револуционарној гарди Сардар Билали.

Нагласио је да је Иран произвео оружје способно да погоди израелске и америчке војне објекте.

"Наше ракетне базе имају довољан домет да гађају ционистички режим и америчке базе, користећи притом оружје домаће производње", навео је Билали, који обавља функцију главног саветника команданта Ваздухопловних снага ИРГЦ-а.

(Al Jazeera)

Мисија Уједињених нација у Либану (УНИФИЛ) саопштила је да ће њен мандат, у складу са Резолуцијом 2790 Савета безбедности УН из 2025. године, бити окончан 31. децембра 2026, након чега ће започети процес повлачења мировних снага.

"До истека мандата мировњаци из 45 земаља наставити редовне активности широм јужног Либана, укључујући надгледање ситуације на терену, извештавање о безбедносним дешавањима, одржавање контаката са сукобљеним странама, подршку либанској војсци и омогућавање хуманитарних мисија", наводи се у објави УНИФИЛ-а.

У саопштењу се додаје да Савет безбедности УН разматра могућности за период након завршетка мандата, укључујући будуће механизме надгледања и извештавања дуж Плаве линије. Коначна одлука о будућем ангажовању биће у надлежности Савета безбедности.

(Reuters)

Шеф иранске Нуклеарне агенције Мохамед Еслами оптужио је генералног директора Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) да служи интересима Вашингтона.

"Шеф ИАЕА Рафаел Гроси практично је постао агент и послушни следбеник нашег непријатеља и пружа му информације", рекао је Еслами, преноси ирански државни емитер ИРИБ.

Према његовој оцени, те акције представљају злоупотребу ауторитета међународних институција, што доводи у питање њихов кредибилитет и открива озбиљну слабост Повеље УН и Споразума о неширењу нуклеарног оружја.

У септембру је Есламију забрањено да присуствује годишњој генералној конференцији ИАЕА у њеном седишту у Бечу.

Техеран је оптужио САД да врше притисак на Аустрију да донесе одлуку. ИАЕА је позвала на приступ иранским нуклеарним локацијама, док Техеран каже да приступ објектима које су напале САД и Израел мора бити предмет "посебних аранжмана".

(Tasnim)

До пре неколико дана изгледало је да су амерички председник Доналд Трамп и Израел спремни за још један свеобухватни напад на Иран, али сада, након што је Републиканска странка изгубила на међуизборима изгледа да Трамп попушта под притиском да откаже такве планове и одлучи се за дипломатско решење, наводи се у објављеној анализи Блумберга.

Избори за Сенат и Представнички дом, одржани 3. новембра открили су колико су Американци против рата, наводи Блумберг и појашњава да је требало да борбе трају недељама, а Трамп и израелски премијер Бенјамин Нетанјаху уживали су у могућности да свргну руководство Ирана, али сукоб који траје већ девет месеци, сада је у ћорсокаку, цене енергије су порасле, док су америчке залихе ракета пресретача исцрпљене.

Ирански лидери су и даље чврсто на власти, упркос поморској блокади која притиска економију и нападима на бродове у Ормуском мореузу и упозоравају на "ноћну мору" уколико Трамп поново нареди масовне нападе. Јеменска милитантна група Хути, која је део отпора Техерана, свакодневно пуца на градове Саудијске Арабије.

Са друге стране потпредседник САД Џеј Ди Венс признао је да је рат утицао на гласање и сугерисао промену стратегије, али је навео и потребу за променом односа САД-а са Израелом, који је заједно с Вашингтоном започео сукоб у фебруару.  Након те његове изјаве цена нафте је убрзо пала за 50 одсто, а Брент сирова нафта пала је испод 100 долара по барелу.

Многи трговци сада верују да ће изборни губици укорити Трампа и обуздати сваку преосталу жељу  за ескалацијом коју су он и Нетањаху имали. Наводи се да су Иранци и земље Персијског залива и даље напети, као и да би Трамп могао да настави са нападима без обзира на све.

Закључује да је генерацијски слом републиканаца на међуизборима изазвао талас оптужби углавном усмерених према Овалном кабинету, као и да је то открило "дубоке пукотине" унутар странке и отворило врата председничким кандидатима 2028. године да усаврше своју поруку.

(Bloomberg)

Председник иранског парламента Мохамед Багер Калибаф изјавио је да се потпредседник Сједињених Америчких Држава Џеј Ди Венс понаша као коцкар који губи, а не може да напусти сто.

Тако је реаговао на изјаву Венса да је америчко-израелски рат против Ирана довео до пораза Републиканске странке на међуизборима.

"Шеф припрема следећу фазу рата, док Америка балансира на ивици провалије због политике 'Израел на првом месту'. Прескочи држање предавања, зашто све то директно не кажеш свом шефу", написао је Калибаф у поруци упућеној Венсу.

Амерички потпредседник је у својој објави, која је уследила мање од 24 сата након што су републиканци доживели изборни дебакл, навео четири услова која морају да буду испуњена да би гласачи поново указали поверење републиканцима на будућим изборима, од којих је први окончање рата.

(Tasnim)

Ирански судови донели су пресуде против Сједињених Америчких Држава у вредности од скоро 300 милијарди долара, а део њих већ је спроведен запленом и продајом имовине, изјавио је високи ирански судски званичник Хасан Абдолијанпур.

Нагласио је да су у појединим случајевима заплењени и амерички бродови који су, након окончања правних процедура, продати, док се неколико других тренутно налази под судским надзором.

Абдолијанпур, који је на челу Центра за адвокате, званичне стручњаке и породичне саветнике правосуђа, навео је да би пресуде могле да послуже као правни основ за међународне преговоре и захтеве за одштету од држава одговорних за агресију против Ирана.

(Press TV)

Ултраортодоксна јеврејска странка Уједињени јудаизам Торе (УТЈ) одбила је данас да предложи било ког кандидата за мандатара за састав нове владе, током консултација са председником те земље Исаком Херцогом, чиме је ускратила подршку свом дугогодишњем савезнику, актуелном премијеру Бењамину Нетањахуу.

Ова одлука уследила је након што су обе фракције те странке, која у парламенту има седам посланичких места, добиле инструкције од својих духовних вођа да не подрже ниједног кандидата, преноси Тајмс оф Израел.

Странка Уједињени јудаизам Торе је тиме окончала дугогодишњи савез ове странке са Нетањахуом, а разлог је незадовољство што он још није усвојио закон који ова странка дуго захтева, којим би студенти верских школа, јешива, били изузети од служења војног рока.

Током консултација, представници странке јасно су ставили до знања да ће њихова подршка било којој будућој влади зависити од усвајања закона којим се чувају поменута изузећа. Одлука странке значи да лидер странке Јашар, Гади Ајзенкот сада има јасну предност у погледу добијених препорука, са подршком коју је добио од 56 посланика који су током консултација са Херцогом казали да ће подржати њега као мандатара за састав нове владе.

Нетањаху тренутно има подршку 46 посланика, а Херцог током дана наставља консултације пре него што донесе одлуку коме ће поверити мандат за састављање нове владе, након ванредних парламентарних избора који су одржани 27. октобра.

Ирански Корпус исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) саопштио је данас да су се два танкера за нафту и један тегљач запалили у одвојеним инцидентима, након што су покушали да користе недозвољене руте кроз Ормуски мореуз. 

У саопштењу се наводи да је један танкер наишао на мину док је покушавао да пређе пролаз јужно од Ормуског мореуза, док се други супертанкер запалио док је излазио са руте у источном делу пловног пута, преноси Ројтерс.

ИРГЦ наводи да се тегљач, који је пришао другом броду како би помогао у гашењу пожара, такође запалио.

(Ројтерс)

Амерички председник Доналд Трамп сагласио се са оценом потпредседника САД Џеј Ди Венса да је рат са Ираном допринео изборном поразу републиканаца на међуизборима, наводећи да је сукоб краткорочно довео до раста цена горива, али да је био неопходан како би се спречило да Иран развије нуклеарно оружје.

"Мислим да је то углавном тачно, јер је краткорочно мало подигло цену бензина", рекао је Трамп новинарима на градилишту нове балске дворане у Белој кући, преноси ЦНН. Он је, међутим, истакао да би поново донео исту одлуку када би се нашао у истој ситуацији. "Када бих морао поново да одлучујем, морао бих поново да урадим исто, јер је дугорочно то једино решење. Не можете дозволити Ирану да има нуклеарно оружје", поручио је Трамп.

Трамп је рекао да га Венсова објава није изненадила и да разуме његов став. "Знао сам како се осећа у вези са тим. Мислим да је то било у реду", рекао је амерички председник и поновио да је циљ рата био спречавање Ирана да дође до нуклеарног оружја. На питање да ли сматра да је рат био вредан политичке цене коју су републиканци платили на изборима, Трамп је одговорио потврдно.

Додао је да не жали због начина на који је водио кампању пред међуизборе за Конгрес, оцењујући да подршка коју је добијао на предизборним скуповима није успела да се пренесе на републиканске кандидате.

"Да сам ја био на гласачком листићу, победили бисмо. Видели сте људе, хиљаде и хиљаде њих на сваком скупу", рекао је Трамп одговарајући на питање новинара да ли жали због своје предизборне стратегије.

Он је додао да републикански кандидати нису успели да придобију бираче који су показивали подршку њему лично. "На тим скуповима било је толико љубави, било је невероватно. Нисмо успели да ту подршку пренесемо на кандидате", рекао је Трамп. Нагласио је и да не разматра смену министра одбране Пита Хегсета, упркос спекулацијама о променама у администрацији након изборног пораза републиканаца.

"Не, мислим да ради веома добар посао", рекао је Трамп новинарима. На питање да ли би Хегсет могао да преузме место сенаторке из Тенесија Марше Блекбурн, уколико она постане гувернерка те савезне државе, Трамп је одговорио да би министар био веома популаран на тој функцији, али да о таквој могућности није чуо ништа.

Амерички председник изјавио је и да није забринут због могућности да демократе, које ће преузети већину у оба дома Конгреса, покрену нови поступак његовог опозива.

"Нисам забринут ни најмање", рекао је Трамп, оцењујући да би такав потез наштетио Демократској странци. Трамп је одбацио критике због времена које посвећује грађевинским пројектима, наводећи да га они опуштају. "Волим то. Добро је. За мене је то опуштајуће", рекао је Трамп, док је новинарима представљао детаље радова на објекту

. Венс је претходно у објави на друштвеној мрежи Икс оценио да је рат са Ираном главни разлог изборног пораза републиканаца, истичући да су бирачи незадовољни последицама сукоба. "Прави разлог због којег смо изгубили очигледан је готово свима", навео је Венс, додајући да они који сматрају да је губитак већине у Сенату био прихватљива цена рата треба отворено да образложе такав став.