Извор: Би-Би-Си, РТС

САД и Данска постигле договор о Гренланду након Трампових претњи о анексији

Сједињене Америчке Државе и Данска саопштиле су да су постигле договор о безбедности Гренланда, чиме је решен дипломатски спор изазван претњама председника Доналда Трампа да ће силом преузети ту територију.

Шеф Беле куће је рекао да ће споразум САД омогућити "трајну контролу над безбедношћу и свим другим потребама".

Данска премијерка изјавила је да договор "јача безбедност на Арктику и у северноатлантском подручју", али није говорила о конкретним детаљима споразума које је Трамп навео у објави на друштвеним мрежама.

Договор је постигнут после вишемесечних Трампових претњи да ће "преузети" Гренланд због питања националне безбедности, при чему је указивао на његов стратешки положај за одбрану и богатство минералним ресурсима.

Трамп је у објави на мрежи Truth Social навео да споразум "неће ништа коштати Сједињене Државе" и да ће Вашингтону омогућити да "учини оно што је неопходно" како би "обезбедио и одбранио безбедност Гренланда".

Према његовим речима, споразум предвиђа да ниједан противник САД убудуће неће моћи да успостави базу, војно присуство или реализује осетљиве инвестиције на Гренланду без изричитог писаног одобрења Вашингтона.

Амерички председник је рекао да ће САД одмах започети процес развоја значајног војног присуства на одговарајућим локацијама на Гренланду и да ће у том процесу сарађивати са становницима тог арктичког подручја.

"Веома смо почаствовани и поносни на оно што се управо догодило, а све оно што је данас договорено биће од великог значаја за амерички народ. Одмах ћемо започети процес успостављања значајног војног присуства у одговарајућем делу Гренланда, а таквих делова има много. Сарађиваћемо са народом Гренланда на том развоју и изградњи. Ово решење је одлично за Сједињене Америчке Државе, Данску, Гренланд и све наше савезнике", поручио је Трамп.

Истакао је стратешки значај Гренланда и рекао да су амерички председници више од једног века били свесни његове важности, али да, како тврди, ниједан пре њега није успео да трајно реши то питање.

"Ово је остварење сна за Сједињене Америчке Државе – сна који је веома важан, историјски и посебан... Радујемо се сарадњи са дивним народом Данске и Гренланда на изградњи величанствене будућности везане за ову велику и стратешки изузетно важну територију", закључио је амерички председник.

Потписивање споразума следеће недеље на Генералној скупштини УН

Данска премијерка Мете Фредериксен потврдила је да ће споразум бити потписан следеће недеље на Генералној скупштини Уједињених нација.

Рекла је да споразум "јача нашу заједничку безбедност на Арктику и у северноатлантском подручју", док "истовремено признаје суверенитет и територијални интегритет Краљевине и право народа Гренланда на самоопредељење".

Додала је да споразум тек треба да одобре законодавци и да ће "морати да прође неопходне парламентарне процедуре како би ступио на снагу".

Председник Владе Гренланда Јенс-Фредерик Нилсен навео је у саопштењу поводом договора да је "задовољство што смо пред склапањем споразума који обезбеђује и јача безбедност" Гренланда, Данске и САД.

"Споразум признаје интересе Гренланда и наше место у међународној сарадњи. Он је у корист свих нас", рекао је Нилсен.

Шта договор предвиђа

Текст споразума није објављен. Би-Би-Си је контактирао Амбасаду Данске и Белу кућу. Међутим, неименовани званичник америчког Стејт департмента изнео је основне одредбе договора, без навођења конкретних детаља.

Међу договореним одредбама је и она према којој споразум не би престао да важи чак и ако би Гренланд у будућности постао независна држава.

Званичник је додао да, према споразуму, САД имају једнострано право да граде додатне војне објекте, без потребе за одобрењем Гренланда или Данске. Споразум укључује "трајна права приступа, базирања и прелета", рекао је званичник.

Такође, забрањује државама које нису чланице НАТО-а да граде базе на Гренланду и "забрањује противницима да улажу на Гренланду на начин који би могао да угрози Сједињене Државе".

Званичник је додао да је, према досадашњем стању, противницима било омогућено да инвестирају у "осетљиве секторе" Гренланда без контроле инвестиција.

Посебно је поменуо Русију и Кину, наводећи да их споразум спречава да распоређују трупе или инвестирају у "осетљиве секторе".

Пошто званични текст није објављен, није јасно по чему се тачно овај споразум разликује од споразума са Данском из 1951. године, према којем САД могу да пошаљу онолико војника на Гренланд колико желе.

САД већ имају више од 100 војних лица стално распоређених у бази Питуфик на северозападном делу те територије. Трамп тврди да је Гренланд од кључног значаја за његов план изградње одбрамбеног система "Златна купола", чији је циљ заштита САД од ракетних напада Русије и Кине, као и да би европски савезници могли да сарађују у том подухвату.

Острво има огромне и углавном неискоришћене резерве ретких земних минерала, од којих су многи од кључног значаја за технологије попут мобилних телефона и електричних возила.

Трамп је месецима покушавао да купи или анектира данску територију богату минералима, тврдећи да је она рањива на деловање противника, укључујући Русију и Кину. Чак је претио војном акцијом на Гренланду, што је изазвало оштре реакције у Данској и другим земљама НАТО-а.