Извор: РТС

САД: Преусмерено 67 комерцијалних бродова са иранске руте; Скај њуз: Отет танкер код обале Јемена

Техеран упозорава земље Персијског залива да не помажу америчкој војсци. У случају нове ескалације, иранске власти разматрају нападе на америчке базе у Европи, пише Фајненшел тајмс. Вашингтон тражи слободну пловидбу кроз Ормуски мореуз. Израелске снаге настављају нападе на Газу и југ Либана. Трампова администрација: Више од 206 милиона долара за мировне снаге у Гази.

Небензја: Русија не врши притисак на Иран да настави преговоре са САД

Русија не врши притисак на Иран да настави преговоре са Сједињеним Државама, изјавио је стални представник Русије при Уједињеним нацијама Василиј Небензја.

"Русија, у принципу, не врши притисак ни на кога, било да је то Иран или било која друга земља", рекао је Небензја новинарима, одговарајући на питање да ли Русија врши притисак на Иран како би га подстакла да настави преговоре.

Руски дипломата је истакао да је Иран суверена држава и да сама доноси своје одлуке, преноси РИА Новости.

Додао је да сукоб између САД и Ирана није почео због Техерана, већ због "безобзирне и ничим изазване агресије Вашингтона".

"Узрок сукоба није оно што је Иран урадио или није урадио, већ непромишљена и ничим изазвана агресија коју су Сједињене Државе покренуле против Ирана", рекао је Небензја новинарима.

Додао је и да не верује да Иран не поштује споразуме.

"Не мислим да Иран треба кривити за ово", рекао је Небензја.

Опширније Краће

САД увеле санкције против Хезболаха и још 10 особа

Сједињене Америчке Државе увеле су нове санкције против либанске милитантне групе Хезболах, укључујући поновно означавање Хезболаха као организације која делује у корист иранске владе, саопштило је америчко Министарство финансија.

Хезболах је у саопштењу Министарства поново означен као субјект који "служи иранском режиму под командом Кудс снага иранске Исламске револуционарне гарде", преноси Ројтерс.

Амерички званичник, који је говорио под условом да не буде именован, рекао је да је поновно увођење ознаке имало за циљ да покаже да Хезболах делује у име иранске владе, конкретно Кудс снага Исламске револуционарне гарде.

САД су Хезболах 1997. године прогласиле страном терористичком организацијом, а 2001. године уврстиле га на листу посебно означених глобалних терориста.

Хезболах је истовремено политичка странка и оружана група у Либану.

Санкцијама се настоји да се прекину мреже за финансирање и међународно изолују санкционисани субјекти, између осталог замрзавањем њихове имовине, забраном банкама да послују са њима и ограничавањем пружања робе, услуга и материјалне подршке.

Амерички званичник рекао је да најновије мере нису део нових акција које је Вашингтон најавио против Ирана.

Председник САД Доналд Трамп претходно је упозорио на економске последице за сваку земљу која Ирану пружа "било какав вид подршке", док САД настоје да окончају рат који су, заједно са Израелом, започеле пре готово шест месеци.

Амерички министар финансија Скот Бесент рекао је раније данас да ће у понедељак одржати конференцију за новинаре о "најстрожим санкцијама у историји" које Вашингтон планира да уведе Ирану.

У оквиру нових мера САД су санкционисале и 10 особа које оптужују за кријумчарење новца за Хезболах. Међу њима је и турски бизнисмен за којег Вашингтон тврди да управља мрежом курира који преносе новац између земаља у региону и базе Хезболаха у Либану.

Према саопштењу, бизнисмен користи мењачнице са седиштем у Турској као параван, као и фиктивне компаније и банковне рачуне за трансфере новца повезане са Кудс снагама.

Санкцијама је обухваћено и неколико курира.

Иранска Револуционарна гарда основала је Хезболах 1982. године, током грађанског рата у Либану, који је трајао од 1975. до 1990. године, у оквиру настојања Техерана да шири Исламску револуцију из 1979. године и да се бори против израелских снага које су исте године извршиле инвазију на Либан, наводи агенција.

Хезболах управља сопственим системом социјалних услуга, укључујући школе и болнице и има снажну подршку међу либанским шиитским муслиманима.

(Танјуг/Ројтерс)

Опширније Краће

Централна команда: Преусмерено 67 комерцијалних бродова током блокаде Ормуза

Централна команда америчке војске CENTCOM саопштила је да је, током спровођења блокаде иранских лука, у Ормуском мореузу преусмерено 67 комерцијалних бродова.

"Закључно са 20. августом америчке снаге су преусмериле 67 комерцијалних бродова, онеспособиле три и укрцале се на два који су се кретала ка, или из иранских лука, како би спровеле своју обновљену поморску блокаду“, наводи се у саопштењу које је CENTCOM објавио на платформи Икс.

Портпарол команде је за Ал Џазиру рекао да је америчка војска од почетка маја олакшала пролаз за 1.300 бродова кроз Ормуски мореуз.

Сједињене Америчке Државе увеле су поморску блокаду иранских лука, као и пратњу за бродове који плове ка другим дестинацијама, након што је Иран увео блокаду Ормуског мореуза, кроз који пролази четвртина нафте и гаса на међународном тржишту.

(Танјуг/Ал Џазира)

Опширније Краће

Носач авиона "Џорџ Вашингтон" стигао на Блиски исток, када се "Абрахам Линколн" враћа кући

Централна команда америчке војске CENTCOM саопштила је да је носач авиона “УСС Џорџ Вашингтон”, који треба да замени “УСС Абрахам Линколн”, стигао у зону одговорности CENTCOM-а на Блиском истоку.

Носач авиона је данас прешао у Арапско море, наводи се у саопштењу које је CENTCOM објавио на платформи Икс.

Званичник морнарице је за портал USNI изјавио да се очекује да ће “УСС Џорџ Вашингтон” заменити у том подручју носач авиона “УСС Абрахам Линколн”.

Он није могао да каже када ће се “УСС Абрахам Линколн” и бродови у његовој пратњи вратити кући.

На основу података о кретању других носача авиона, носачу авиона “УСС Абрахам Линколн” могло би да буде потребно месец дана или дуже да се врати на западну обалу Сједињених Америчких Држава.

Породице припадника америчке војске и чланови Конгреса изразили су недавно забринутост због све израженије кризе менталног здравља међу посадом америчког носача авиона “УСС Абрахам Линколн”, након извештаја да је било више покушаја морнара да скоче у море због рекордно дугог боравка на мору, као и због лоших услова на броду.

Око 5.000 морнара и маринаца на овом ратном броду већ је девети месец на мору, због рата САД са Ираном, а посада је провела 250 дана заредом без искрцавања на копно, што је рекорд за носач авиона у модерно време.

(Танјуг)

Опширније Краће

Скај њуз: Наоружана група заузела танкер код Јемена

На танкер код обале Јемена укрцало се шест наоружаних нападача, јавља Скај њуз.

Наоружана група преузела је контролу над бродом и преусмерила га ка Сомалији, саопштила је у британска служба за поморске трговинске операције (УКMTO).

Стање чланова посаде за сада није познато.

До инцидента је дошло након што је британска служба за поморске трговинске операције раније саопштила да је примила извештај о догађају источно од јеменског лучког града Мукале, где је танкер пријавио да му се приближава неовлашћено пловило.

Војни аналитичар Скај њуза Шон Бел навео је да су се пре само неколико година овакве ствари дешавале прилично редовно, а да је проблем углавном решаван ангажовањем приватних безбедносних компанија на цивилним бродовима...

“Зато се сада поставља питање зашто се ово поново дешава”, додао је Бел, наводећи да ситуација у ширем региону постаје све нестабилнија.

(Скај њуз)

Опширније Краће

Нетанјаху: Још нисмо одобрили распоређивање међународних снага у Гази

Израел још није одобрио распоређивање Међународних стабилизационих снага (ИСФ) у Гази, како предвиђа послератни план америчког председника Доналда Трампа за Појас Газе, саопштено је из кабинета израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа.

"Супротно медијским извештајима, политички ешалон није одобрио улазак међународних снага у Појас Газе“, наводи се у саопштењу, које преноси Тајмс оф Израел.

Додаје се да је "Израел јасно ставио до знања да неће бити никакве реконструкције“ у Појасу Газе пре него што палестински милитантни покрет Хамас не буде "потпуно разоружан“.

Израелски званичници су прошлог месеца саопштили да је израелски безбедносни кабинет гласао за одобрење одређених законских мера које омогућавају ограничен улазак Међународних стабилизационих снага, у оквиру плана за Газу који предводи Одбор за мир, а који би укључивао 200 војника из "пријатељских земаља“.

План би предвидео распоређивање мировних снага у Гази ради обезбеђивања подручја након повлачења израелских снага, као и помоћ у другим безбедносним и хуманитарним напорима.

Иако је Хамас у јулу пристао на план Одбора за мир за разоружање, процес је застао јер Нетанјаху инсистира да неће бити повлачења Израелаца док се та милитантна група потпуно не разоружа.

(Танјуг/Тајмс оф Израел)

Опширније Краће

Трамп најавио "најразорнију економску операцију" против Ирана

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп најавио је увођење, како је навео, "најразорније економске операције икада предузете против било које земље", уз упозорење државама које Ирану буду пружале финансијску или другу помоћ да ће се и саме суочити са "огромним економским последицама".

"Нико није дао Исламској Републици Иран већу прилику да склопи договор од мене. Нажалост по њих, нису успели да је искористе. Стога, данас објављујем најразорнију економску операцију икада предузету против било које земље. Ово ће бити економски рат и изолација невиђених размера. Њихова морнарица је нестала, њихово ваздухопловство је уништено, њихове војне фабрике су сада рушевине, њихова валута је безвредна, а њихова земља виси о концу", написао је Трамп на друштвеној мрежи Трут

Он је навео да ће мере обухватити шверц нафте, размене, трансфере готовине, мењачнице, регистре бродова и параван компаније, поручивши да све то "мора да престане сада".

Трамп је позвао америчке савезнике да се придруже САД у изолацији Ирана.

"Ово ће бити економски Дан Д, и потребни су нам сви наши савезници да стану уз Сједињене Америчке Државе како бисмо изоловали и победили иранску претњу. Ови манијаци су на конопцима, а ове историјске мере ће их осакатити, као и њихову способност да пројектују терор широм света", упозорио је амерички лидер. Поновио је и да Иран "никада неће имати нуклеарно оружје".

(Танјуг)
Опширније Краће

Аксиос: САД успоставиле прикривени коридор кроз Ормуски мореуз

Америчка војска је последњих недеља успоставила прикривени поморски коридор кроз Ормуски мореуз, којим свакодневно пролази 15 до 20 танкера, објавио је Аксиос, позивајући се на двојицу америчких званичника.

Танкери се крећу јужним каналом уз обалу Омана, а кроз мореуз се тренутно транспортује око 10 милиона барела нафте дневно, односно приближно половина количине пре рата.

Америчке снаге не само да прате танкере који излазе из Персијског залива већ помажу и празним танкерима да кроз Ормус уђу у Залив, преузму нафту и потом је транспортују на светско тржиште. 

Операцију координира радна група из седишта америчке војске у Форт Брагу, у сарадњи са регионалним партнерима. Према америчким званичницима, америчка војска контролише јужни део мореуза, док су ирански радарски и поморски системи за надзор ослабљени током недавне америчке војне кампање.

Америчко ратно ваздухопловство пружа заштиту бродовима од иранских дронова и крстарећих ракета, а америчке снаге су, према једном званичнику, почетком ове недеље обориле осам иранских дронова и две крстареће ракете.

Амерички званичници наводе да просечан дневни извоз сада износи готово 10 милиона барела, док је појединих ноћи кроз мореуз пролазило између 15 и 20 милиона барела.

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп рекао је да кроз Ормуз тренутно излази "огромна количина нафте" и додао је да САД не преговарају са Ираном.

(Танјуг)
Опширније Краће

Амерички војни циљеви у Европи, међу којима постројења у Бугарској и на Кипру, могли би бити мете Ирана, јавља Фајненшел тајмс. Према наводима људи блиских иранском режиму, та опција се разматра у случају да, како кажу, САД поново ескалирају сукоб.

Техеран је истовремено упозорио земље Персијског залива да би сваку помоћ америчкој војсци сматрао сарадњом са њом. Поручује да се “ништа не може сакрити од њихових очију“. Председник иранског парламента Мохамед Багер Галибаф оптужио је Вашингтон да додатним притиском покушава да изнуди уступке од Ирана.

Ситуација у Ормуском мореузу и даље је напета. Амерички државни секретар Марко Рубио нагласио је, у разговору са званичником Уједињених Арапских Емирата, важност очувања слободе пловидбе.

Фајненшел тајмс наводи да су иранске снаге разматрале и нападе на подморске оптичке каблове у Ормузу.

У међувремену, израелске снаге наставиле су нападе на Појас Газе. Палестински званичници саопштили су да је у нападу на полицијски пункт погинуло девет особа, док је 15 повређено. ИДФ наводи да су мета били “терористички оперативци“.

Још један Палестинац убијен је у одвојеном нападу на избеглички камп Нусеират.

Израел је извео и нове нападе на југ Либана, у подручју округа Набатија. Либанска државна агенција није известила о евентуалним жртвама.

За то време, од израелских власти стиже вест да граде просторију за вешање осуђених на смртну казну због тероризма. Израелски министар за националну безбедност Итамар Бен Гвир каже да ће "жртве тероризма и њихове породице моћи да гледају вешања" осуђеника из посебних кабина.

Из Беле куће најављују да ће за мировне снаге у Гази издвојити више од 206 милиона долара. Реч је о првом конкретном америчком финансирању предложених мировних снага, што указује на одлучност Трампове администрације да настави спровођење свог плана за Газу, иако се и Израел и Хамас противе условима потребним за његову реализацију.